Industrija nameštaja u Srbiji je izvozno orijentisana, sa pozitivnim trgovinskim bilansom. Najznačajnija izvozna tržišta su Italija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Francuska. Nešto manje količine nameštaje se izvoze na tržišta Nemačke i Grčke.

Najveći broj proizvođača u Srbiji uspeva da zadovolji standarde kvaliteta utvrđenih od strane inostranih klijenata. Najveća tržišta za izvoz trpezarija su: Bosna i Hercegovina ($1.1 milliona), Nemačka ($0.54 milliona), Makedonija ($0.3 milliona), i Italija ($0.1 milliona). Na ovom tržištu vlada velika konkurencija među proizvođačima iz Poljske, Rumunije, Slovenije i Hrvatske.

Uprkos velikoj proizvodnji spavaćih soba u Srbiji, izvoz ove kategorije nameštaja je veoma nizak ( 4.3% u ukupnom izvozu ). Najznačajnija izvozna tržišta su: Bosna i Hercegovina ($0.5 milliona), Makedonija ($0.3 milliona), and Nemačka ($0.2 milliona). Da bi povećali izvoz, mnogi proizvođači su postali inovativni na polju dizajna, funkcionalnosti, a naročito u primeni novih ekoloških materijala. Vlada ovakve aktivnosti podržava kroz smanjenje poreza na uvoz mašina poslednje generacije, kao i kroz kreiranje investicione klime u državi, koja će biti interesantna za potencijalne inostrane investitore.

Proces tranzicije i liberalizacije je doprineo tome da se uvoz nameštaja uveća u 2001. i 2002. godini. U 2001. godini, uvoz nameštaja je dostigao $20.1 miliona, a u 2002. godini rekordnih $33 miliona.

Najvažnije kategorije nameštaja koji se uvozi su: trpezarije i dnevne sobe ($3.9 milliona), spavaće sobe ($2.1 milliona) i kuhinje ($1.5 milliona). Ostale kategorije nameštaja koji se uvozi su: kancelarijski nameštaj, pisaći stolovi itd. Nameštaj se najčešće uvozi iz sledećih zemalja: Italija, Slovenija, Poljska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska.

Drvna industrija je zavisna od sirovinske osnove tako da su njeni kapaciteti korisceni znatno ispod realnih ( 40 - 50%).

U svim proizvodnjama iz oblasti drvne industrije je doslo do ulaganja privatnog kapitala cime je nadomestena slabija proizvodnja u drustvenom sektoru ali se to nije desilo u proizvodnji ploca jer se radi o procesnoj industriji kao i u proizvodnji furnira. Obe proizvodnje su investiciono velike pa samim tim i nedostupne privatnoj proizvodnji. Posebno su izražena ulaganja u pilansku preradu drveta tako da su kapaciteti pilanske prerade mnogostruko veci od raspoloživih sirovina.

U drvnoj industriji je objavljen prospekt za privatizaciju 75 preduzeca od cega je prodato 40.

Kod proizvodaca rezane grade i ploca objavljen je prospekt za 22 preduzeca i privatizovano je 12, dok je kod prozvodaca finalnih proizvoda od drveta prospekt objavljen za 53, a privatizovano je 28 preduzeca.

Kod sumarstva je planirano da se privatizuju sva preduzeca osim onih koja se bave uzgojem suma, a to su javna preduzeca Srbijasume i Vojvodinasume.

Kako se vrednost trupaca preradenih u finalne proizvode u odnosu na rezanu gradu mnogostruko uvecava posebna pažnja se posvecuje izvozno orijentisanoj proizvodnji: decjeg namestaja od masiva, stolicama i stolovima, drvnoj galanteriji, komadnom namestaju, plocama i finalnim elementima od masiva, parketu i brodskim podovima, furnirima, lesonit i sper plocama, ambalaži i dr.

Strategijom razvoja i izvoza uloga drvne industrije u privredi Srbije bila bi trajno maksimiranje njenog doprinosa povecanju izvoznih kapaciteta i smanjenju trgovinskog deficita Srbije.

Ova grana industrije koje je ostvarivala znacajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni (1990. preko 160 mil. dolara), zadnjih godina ostvaruje deficit koji se iz godine u godinu povecava (2002. god. 19 mil. dolara, 2003. god. 36 mil.dolara) tako da je u 2004. god. dostigao cifru od 82 mil. dolara. Razlog deficita drvne industrije je udesetostruceni uvoz u poredenju sa 1990. godinom.

Pozitivna cinjenica je da se izvoz finalnih proizvoda znacajno povecava poslednjih godina ( 2002. god. bio je 46 mil. dolara, 2003. god. 71 mil. dolara, 2004. god. 101 mil. dolara). U 2004. godini izvoz namestaja je dostigao rekordni izvoz iz 1990. godine.

Realno je ocekivati da uz povoljne privredne uslove sadasnji godisnji izvoz od 170 miliona dolara za nekoliko godina dostigne iznos od 500-600 miliona dolara.

Proizvode primarne prerade drveta najvise smo izvozili u: Italiju, Grcku, Nemacku, Egipat, Izrael, a finalni proizvodi su odlazili na tržista Italije, Bosne i Hercegovine, Nemacke, Francuske, Makedonije.

Vrata i prozori

Glavna karakteristika tržišta prozora je nagla zamena sa prozorima proizvedenim od PVC materijala, koji čine 45-50% ukupnog tržišta prozora u Srbiji. Ovo je rezultat mnogih porudžbina iz javnog sektora ( škole, bolnice...) i velikog broja proizvođača PVC prozora. Prosečna cena PVC prozora, dimenzija 140x140 cm, je oko 150 dolara.

Prozori i vrata se tradicionalno izvoze u Rusiju, gde se snabdevaju izvođači građevinskih radova iz Srbije. Značajna tržišta su i Bosna i Hercegovina i Nemačka.

Izvor: Geneva timber and forest discussion paper 40 i www.pks.co.yu

Ukoliko želite više informacija, pišite nam na:  info@serbianfurniture.org