AKTUELNO | VESTI | ČLANCI | INFORMACIJE
Najnovije informacije iz oblasti industrije nameštaja


07.09.2010. | Tepihe tkaju i pištoljem

Gledaj, mnogo je prosto, uzmeš dve niti, izmedu proturiš ovu trakicu od kože, okreneš desni kraj, zategneš i spustiš na potku. I sve tako - objašnjava Rada Stošic reporteru "Novosti" kako je lako praviti rucno cvorovane tepihe.

"I sve tako" Rada za jednu smenu uspe da uveže desetak hiljada ovakvih cvorova. Neke od njenih mladih i spretnijih koleginica uspevaju cak i da prebace normu.

- I ja sam dok sam bila mlada, samo su mi igrali prsti. Ni ne vidiš kad ja zavežem cvor. Sad sam omatorila, ali ne dam se - smeje se.

Ona je jedan od glavnih "krivaca" što u Donjem Stajevcu, na desetom kilometru od Trgovišta, "Simpo" ima fabriku rucno cvorovanih i taftovanih tepiha. Miloje Stošic, ondašnji direktor stajevacke zemljoradnicke zadruge, video je, kad je bio u gostima, kako to rade žene u Krivoj Palanci, u Makedoniji, pa je pomislio da bi time mogle da se bave i njegove seljanke. Sakupio je devojcice u selu, objasnio im šta treba da rade, odveo ih u Krivu Palanku da vide, i tako je pocelo. Rada je bila jedna od tih devojcica, imala je samo 17 godina.

- Nije trebalo mnogo vremena da naucimo, jer smo sve bile vešte sa kudeljom i vretenom. Ovo je planinski kraj, nekad je bilo puno ovaca, vune je bilo u izobilju, pa smo prve tepihe pravile od vune - priseca se Rada.

Kad ih je 1982. godine "Simpo" uzeo pod svoje, nekome je palo na pamet da bi tepisi mogli da se prave i od kože. Em se od onoga što ostane od kožnih garnitura ništa ne baca, em je probirljivim kupcima ponudeno nešto jedinstveno - tepih napravljen od komadica kože.

Ali, težak je ovo posao, bole prsti, jagodice na njima potpuno utrnu, a palcevi se nekako deformišu. Strada i kicma, jer se stalno sedi. Tu je i norma, a 10.000 cvorova za osam sati izgleda potpuno nedostižno kad u cik zore sednete za razboj.

- Ma gde lako, ali mora se, nema drugog posla. A i ne znam šta bih mogla da radim, pošto celog života vezujem cvorove - poverava se Blagica Ðordevic.

Isto razmišljaju i ostale njene koleginice. U fabrici je 89 zaposlenih, vecina su žene.

- Probali su i muškarci da rade ovo, ali ne biva, ipak ovo nije za njih. Jovicu smo prebacili na šišanje tepiha, bio je mnogo spor. Direktor je takode pokušao da veže nekoliko. Nije da ne ume, ali tu je važna brzina - smeju se Rada i Blagica.

Važno je još i da li je koža meka ili tvrda. Ako je meka, lakše se vezuje, a ako je tvrda onda prsti budu i krvavi, jer treba vezati cvor od necega što je široko samo sedam milimetara i dugacko 2,5 centimetara.

U pogonu za taftovanje Milunka Stojkovic radi na velikom platnu po kome su iscrtani cvetovi razlicitih boja. Milunka pištoljem kroz koji prolazi upredena vuna, u stvari, pravi tepih.

- Tehnologija ovakvog pravljenja zove se taft. Svaki red mora da se prede pištoljem sa nalicja tepiha, a kad je gotovo tepih se šiša. Ne znam šta je teže, kad sedim i vezujem cvorove ili stojim i ceo dan držim ovaj pištolj težak tri kila - iskrena je Milunka.

www.namestaj24.com

_

Povratak na stranicu sa svim vestima

Imate vest?
Želite da je postavite?
Pošaljite nam vest na info@serbianfurniture.org sa naslovom "Vest za postavljanje na Portal".