AKTUELNO | VESTI | ČLANCI | INFORMACIJE
Najnovije informacije iz oblasti industrije nameštaja


Variotherm paneli

07.04.2009
Variotherm paneli smanjuju potrošnju energije i do 80%

Iako su sistemi podnog i zidnog grejanja i hlađenja već duže vreme dostupni na tržištu u Srbiji, njihova ugradnja tek poslednjih godina nailazi na veću tražnju investitora. Sve je više kako poslovnih, tako i stambenih objekata u kojima su ovi paneli jedini način grejanja i hlađenja prostora, koji sa klasičnim izvorima energije omogućavaju uštedu od najmanje 33%.

Ušteda je znatno veća ako se zidni paneli koriste u kombinaciji sa geotermalnim toplotnim pumpama, a potrošnja se u tom slučaju smanjuje i do 80%, objašnjava u intervjuu za eKapiju Srđan Milinković, direktor "SM-Inženjeringa", preduzeća koje se bavi ugradnjom panela austrijskog proizvođača "Variotherm".

- Sistemi zidnog i podnog grejanja rade sa niskom temperaturom. Za razliku od klasičnih sistema grejanja kod kojih u grejno telo ulazi voda od oko 70ºC, a u prostoriji se dobija temperatura od 20ºC, panelima je za postizanje te temperature dovoljno oko 35ºC temperature ulazne vode. To znači da ste uštedeli oko 35ºC samo pri prelasku sa visokotemperaturnih na niskotemperaturna grejanja, tada nema rasipanja energije - objašnjava Milinković, dodajući da je to tek prvi nivo uštede.

Posebna pogodnost podnih i zidnih panela je mogućnost njihovog povezivanja sa toplotnim pumpama kao izvorom toplotne i rashladne energije, koje inače ne mogu dati visoku temperaturu. One maksimalno prozvode do 50ºC što je za panele i više nego dovoljno.
- Panelima temperatura od oko 40ºC predstavlja maksimalnu ulaznu temperaturu, jer su to grejna tela sa velikom površinom, a niskom temperaturom. Sa 1kW električne energije dobijate oko 3,5 kW toplotne energije.

Paneli mogu koristiti sve izvore energije – električnu, tečna i čvrsta goriva, gas, gradske toplane, toplotne pumpe, solarne kolektore, kao i geotermalne vode.

Ugradnja sistema podnog i zidnog grejanja je do 70% skuplja od klasičnog radijatorskog grejanja, ali se, naglašava naš sagovornik, cela investicija može isplatiti za dve do maksimalno osam godina. Kod većih objekata taj period se znatno smanjuje. Ovi sistemi se ne mogu ugraditi u stare zgrade koje imaju vertikalni razvodni sistem u svakoj sobi, jer ne postoji dovod energije na jednom mestu.

Paneli se najčešće ugrađuju kao jedini način zagrevanja prostora, a mogu se koristiti u kombinaciji sa ventilacionim sistemima za ubacivanje svežeg vazduha. Kada je u pitanju razlika između podnih i zidnih panela, Milinković kaže da ovi drugi imaju prednost.

- Zidni paneli nisu ograničeni visinom temperature njihove površine, dok podni paneli ne bi trebalo da budu površine toplije od 23, 24ºC, niti hladnije od 22ºC, jer to nije prijatno za ljudsko telo. S druge strane, zidni paneli dostižu maksimalnu temperaturu jednaku telesnoj temperaturi. Takođe, oni su i glavni izvor hlađenja, dok podni služe za tzv. temperiranje.

Emitovanje toplote je pravolinijsko horizontalno, zagrejan vazduh ne cirkuliše vertikalno kao iz klasičnih grejnih tela i ne pokreće prašinu.
Među najvećim i najvažnijim projektima koje je "SM-Inženjering" realizovao, Milinković izdvaja uvođenje sistema hlađenja i grejanja u Opštu bolnicu "Bel Medic", pametnu zgradu B2 na Terazijama, kao i postavljanje sistema u Hramu sv. Dimitrija u Novom Beogradu. Osim tih objekata, kompanija u svom portfoliju ima brojne stambene i poslovne objekte u Srbiji, Crnoj Gori i BiH.

Projekat uvođenja zidnog i podnog sistema grejanja u bolnici "Bel Medic", koja ima oko 800 m2, započet je 2004. godine. Tada su ugrađeni paneli, a posle dve sezone oni su povezani sa geotermalnom toplotnom pumpom koja je u vezi sa bunarom. Kako se u međuvremenu povećao broj pacijenata i opreme, a takođe je sagrađen i hiruški blok , uvedeno je i dodatno hlađenje i ventilacija putem standardnih sistema klimatizacije.

- Osim zidnih panela i mermerni podni paneli rade na veoma niskoj temperaturi i oni su postavljeni na svim površinama koje su pod tzv. hladnim oblogama, da bi se dobio osećaj ugodnosti - objašnjava Milinković, naglašavajući da je "Bel Medic" objekat koji je rađen u vrhunskom komforu i ima vrhunske uštede energije.
Troškovi zagrevanja kompletnog objekta bolnice sa pripremom sanitarne tople vode tokom zime iznose oko 23.000 dinara mesečno.

Najveći projekat na kome je "SM-Inženjering" radio je uvođenje sistema grejanja u tzv. pametnu zgradu, B2 na Terazijama. Kako je ceo objekat zamišljen kao inteligentan, moralo se voditi računa i o ušetedi energije, vrhunskom konforu i estetici, za šta su "Variotherm" sistemi bili najbolje rešenje. Ceo objekat ima oko 23.000 m2, a "SM-Inženjering" je posao završio za oko godinu dana.

- Svuda su postavljeni zidni paneli za grejanje i hlađenje i sistem ventilacije. Zgrada poseduje i toplotne pumpe koje rade na principu vazduh-voda i nalaze se na krovu objekta. Pumpe rade u prelaznom periodu u režimu grejanja, a u letnjem periodu u režimu hlađenja. Objekat je povezan na Beogradske elektrane.
Milinković kaže da "SM-Inženjering" objekat od 1.000 m2 može da završi za oko dve nedelje. Jedan od prilično zahtevnih bio je uvođenje sistema grejanja u Hramu sv. Dimitrija u Novom Beogradu , koji je visok 28 metara.

- Uveli smo podne i zidne panele i to je jedini način da se objekat te visine zagreje. Da su u njemu postavljani radijatori, topao vazduh zavlačio bi se u gornje delove prostorije, tako da nikada ne biste mogli da zagrejete zonu koja vam treba.
Milinković objašnjava da je vazdušni sistem, drugo rešenje koji bi moglo da se primeni pri grejanju velikih objekata, neugodan jer proizvodi težak vazduh.

– Čoveku je ugodnije da se greje zračenjem nego cirkulacijom.
Sve navedene prednosti podnog i zidnog grejanja razlog su da se ono sve više primenjuje i u Srbiji.

- Dominantan stav u celome svetu je da se energija mora šetedeti, kako kvalitetnom gradnjom, odnosno dobrom izolacijom, tako i sitemima grejanja koji smanjuju potrošnju. Nekada su se paneli ugrađivali samo u luksuzne objekte, i to prvenstveno iz estetskih razloga.

Danas je, kaže Milinković, situacija zanatno drugačija, jer struja više nije socijalna katergorija. Na Zapadu je pri izgradnji objekta lista prioriteta bila sledeća –ekologija, ušteda, estetika.

- Kod nas je nažalost taj redosled bio potpuno drugačiji. Međutim, kako počinjemo da plaćamo svetske cene energenata, ljudi razmišljaju i o uštedi i sve više su zainteresovani za "Variotherm" rešenja- zaključuje Milinković.

_______________________________

Povratak na stranicu sa svim vestima