SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis INVESTICIJE

           Časopis INVESTICIJE - Decembar 2006.

| Uredba o direktnim investicijama

Uredba o direktnim investicijama
Ko investira, dobija
Od pre nekoliko meseci, novi investicioni projekti u našoj zemlji mogu računati na finansijsku podršku države

„Italijani grade dve fabrike u Zrenjaninu“, „U Prokuplju prva grinfild investicija“, „Englezi će u Vranju obući Evropu“ bili su među udarnim naslovima ekonomskih rubrika krajem godine. Samo ove četiri direktne investicije u zbirnom iznosu od gotovo 43 miliona EUR doneće nam u narednim godinama oko 3.600
novih radnih mesta. Indirektne koristi od angažovanja domaćih dobavljača, naplate fiskalnih prihoda i transfera tehnologije i know-how-a u ovom trenutku nemoguće je proceniti.

Nekoliko meseci pre toga, veliki nemački proizvođač automobilskih komponenti objavio je da je, u konkurenciji sa Srbijom, izabrao Slovačku kao svoju buduću proizvodnu lokaciju, gde će zaposliti čak 1.000 radnika.

Šta imaju zajedničko ove vesti? U svim pomenutim slučajevima, jedan od ključnih faktora kod donošenja
investicione odluke bila je finansijska podrška države. Koristeći, između ostalog, izdašne pretpristupne fondove Evropske unije, slovačka Vlada je pripremila vrlo atraktivan paket podsticaja za potencijalne investitore. U zavisnosti od odabranog regiona, oni stiču pravo na državnu pomoć u rasponu između 15% i 50% ukupne vrednosti projekta. Ako, na primer, podižete fabriku od 100 miliona EUR i neko vam pokloni polovinu te sume, onda se može reći da je ovo, u pravom smislu reči, „ponuda koja se ne odbija“, čak i ako pritom imate obavezu da odete u neki manje razvijeni deo zemlje.

Cilj – manja nezaposlenost

Ekonomska politika poslednjih godina rezultirala je dinamičnim privrednim rastom, drastično redukovanom
inflacijom, rekordnim deviznim rezervama i suficitom državnog budžeta. S druge strane, prosečna nezaposlenost od 28% ostala je, verovatno, najozbiljniji ekonomski i socijalni problem. Strategija smanjenja nezaposlenosti u osnovi je prilično jednostavna; ako tekući procesi privatizacije, odnosno likvidacije nerentabilnog dela privrede uvećavaju broj ljudi na šalterima Nacionalne službe za zapošljavanje, onda im samo suprotan trend u obliku novih stranih i domaćih investicija može doneti novi posao. Naravno, u uslovima ograničenih domaćih resursa i intenzivne globalne konkurencije u privlačenju stranih investicija, kao glavno pitanje izdvaja se definisanje sopstvenih konkurentskih prednosti. U dosadašnjoj praksi se pokazalo da ni stimulativan poreski režim, veliki potencijal internog i eksternog tržišta i niski troškovi poslovanja nisu dovoljan argument u našu korist. Iz tog razloga, od sredine prošle godine i kod nas je u primeni najkonkretniji finansijski instrument investicione politike – bespovratna
državna sredstva za grinfild projekte.
Za ovaj program iz Nacionalnog investicionog plana obezbeđen je budžet od 20 miliona EUR koji bi trebalo da bude raspoređen na naredne tri godine. U skladu sa Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija koja je na snazi od jula 2006. godine, za pomoć mogu konkurisati preduzeća registrovana na teritoriji Srbije ukoliko imaju grinfild projekat u oblasti proizvodnje, usluga povezanih sa međunarodnom trgovinom, ili istraživanja i razvoja. Od prava na dodelu podsticaja izuzeta su preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, trgovinom, ugostiteljstvom i turizmom, imaju neizmirene obaveze prema drugim preduzećima, odnosno državi, ili se nalaze u stečajnom postupku. Uredba je formulisana na
takav način da se, osim povećanja zaposlenosti, omogući ostvarivanje još nekoliko značajnih nacionalnih
ciljeva. Pre svega, iznos pomoći veći je u tzv. tercijarnim delatnostima – uslugama i istraživanju i razvoju, nego u proizvodnji, kao sekundarnom sektoru. Za proizvodne projekte predviđena su sredstva u rasponu od 2.000 do 5.000 EUR po novootvorenom radnom mestu, investitori u sektoru usluga mogu dobiti između 2.000 i 10.000 EUR, dok se istraživačko-razvojne aktivnosti finansiraju sa najmanje 5.000, a najviše 10.000 EUR. Ovakvo rešenje višestruko je opravdano; tercijarne grane po pravilu su radno-intenzivne,
a istovremeno ih karakterišu i više zarade u odnosu na poljoprivredu i industriju. Najzad, upravo ovi delovi
privrede poslednjih godina beleže eksplozivan rast udela u globalnim tokovima stranih direktnih investicija.
Donja granica visine ulaganja i broja zaposlenih, kao eliminatorni kriterijum prilikom ocenjivanja projekata, postavljena je na 1 milion EUR, odnosno 10 novih radnih mesta kod usluga i istraživanja i razvoja. U slučaju proizvodnje, potrebno je 50 zaposlenih, uz investiranje između 1 miliona i 5 miliona EUR.
Koliki će iznos biti dovoljan zavisi od opštine gde se realizuje projekat; što je ona manje razvijena, mereno
pomoću stope nezaposlenosti, investicioni cenzus je niži i obrnuto. Svrha pozitivne diskrimiminacije ekonomski zaostalih opština sastoji se u kanalisanju budućih investicija prema onim delovima zemlje koji su najteže pogođeni dugogodišnjom privrednom krizom i negativnim demografskim trendovima.
Sistem bodovanja projekata obuhvata devet kriterijuma, pri čemu prednost imaju investitori sa boljim referencama koji više angažuju domaće dobavljače, ne mogu izmestiti svoje pogone i opremu van
zemlje, pripadaju sektorima visokih tehnologija, omogućavaju transfer znanja na druga preduzeća, ne izazivaju zagađenje životne sredine, posluju u manje razvijenim opštinama i imaju obezbeđenu podršku lokalne samouprave.

Dragan Pejčić