SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis INVESTICIJE

           Časopis INVESTICIJE - Decembar 2006.

| Strane direktne investicije u Srbiji u 2006. godini

Strane direktne investicije u Srbiji u 2006. godini

U periodu januar – septembar 2006. godine neto vrednost novčanih stranih ulaganja u Srbiji iznosila
je 2,587 milijardi dolara. Za celu 2006. godinu, strana ulaganja su procenjena na 4,1 milijardu dolara.
U odnosu na prethodnu godinu, priliv stranih direktnih investicija, prema ovoj projekciji, biće povećan za 277%. Od 2001. godine, kumulativna vrednost stranih ulaganja trebalo bi da dostigne 8,6 milijardi dolara.
U strukturi priliva stranih direktnih investicija po zemljama, dominiraju članice Evropske unije. Nakon
privatizacije Mobija 63 od strane Telenora, prvo mesto zauzima Norveška, iza koje slede Nemačka, Austrija, Grčka i Velika Britanija. Osim njih, značajno učešće imaju i susedne zemlje – Hrvatska, Slovenija i Bugarska. Zbir stranih direktnih ulaganja prikazanih u tabeli veći je od navedene ukupne vrednosti ulaganja, jer je za određene zemlje, kao što su Holandija, Kipar, Švajcarska, SAD i Bosna i Hercegovina, registrovan odliv kapitala u ovom periodu. Struktura stranih ulaganja po zemljama ne sadrži sasvim
realan prikaz stanja, s obzirom na to da Narodna banka Srbije dobija podatke od poslovnih banaka koji se vode po zemljama plaćanja, a ne po zemljama stvarnog ulaganja. U velikom broju slučajeva, kompanije iz SAD-a i Nemačke, pre svega, investiraju kod nas posredstvom svojih filijala u drugim zemljama, tako da je njihov udeo u ukupnom prilivu stranih ulaganja veći u odnosu na podatke zvanične statistike.

Među privrednim granama najveći priliv stranih direktnih investicija zabeležen je u okviru saobraćaja,
odnosno telekomunikacija, a zatim sledi prerađivačka industrija sa velikim udelom proizvodnje hemikalija i
hemijskih proizvoda, zahvaljujući preuzimanju Hemofarma u iznosu od 475 miliona EUR. Znatno manji iznosi stranih investicija registrovani su u proizvodnji prehrambenih proizvoda, pića i duvanskih proizvoda (oko 96 miliona EUR), preciznih optičkih instrumenata, osnovnih metala i tekstilnih prediva i tkanina. Od ostalih grana, izdvaja se finansijsko posredovanje koje obuhvata velike investicije u bankarstvu i osiguranju, poput privatizacije Vojvođanske, Panonske, Kulske i Niške banke, kao i kupovine Zepter i Triglav osiguranja.

Miodrag Stajić