SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis INVESTICIJE

           Časopis INVESTICIJE - Decembar 2006.

| Budite dobri prodavci

Jasna Matić
direktorka SIEPA-e

Budite dobri prodavci
Naše opštine pokazuju inventivnost i ambiciju da postanu bolje, a investitori cene aktivnu i konstruktivnu opštinsku upravu

" U procesu realizacije svakog investicionog projekta, jednu od važnih, a možda i presudnu ulogu imaju opštinske vlasti. Iz tog razloga, SIEPA je u toku 2005. godine pokrenula obiman projekat uspostavljanja stalne komunikacije sa opštinskim vlastima širom Srbije. Na taj način, stvorili smo mrežu od oko 170 profesionalaca, savetnika za privredu, gradskih menadžera, ili predsednika opština sa kojima smo u stalnoj komunikaciji i uspešno sarađujemo u procesu realizacije grinfild investicija, ali i braunfild projekata i privatizacionih poslova. Mi smo ove godine zaista odlično sarađivali sa opštinama širom Srbije i mogli bismo da istaknemo odličan primer opštine Vranje, ali zaista ima i drugih opština koje su dobre.“

Na ovaj način, Jasna Matić, direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, opisuje saradnju sa
predstavnicima lokalne samouprave koja je omogućila uspešan završetak nekoliko velikih investicionih projekata u 2006. godini. U nastavku razgovora, gospođa Matić objašnjava svoje viđenje uloge opština u privlačenju direktnih investicija, kao glavnog preduslova privrednog i društvenog razvoja.

Partneri i učenici

U kojoj meri je partnerstvo lokalne samouprave i republičkih institucija značajno za privredni razvoj na
lokalnom i nacionalnom nivou?

To partnerstvo i ta saradnja su zaista ključni, jer za realizaciju bilo kog investicionog projekta, ili privrednog projekta uopšte neophodno je da se povežu nadležnosti republičkih organa sa nadležnostima koje ima lokalna samouprava i samo uspešnom realizacijom, brzim i efikasnim sprovođenjem svih tih procedura može se postići brži razvoj Srbije. Zato je partnerski odnos zaista izuzetno bitan i, na naše zadovoljstvo, svakoga dana sve je bolji.

Koji su najznačajniji oblici zajedničkog rada samih opština?

Veoma je bitno da opštine, kroz međusobnu saradnju, vide šta je bilo uspešno u drugim opštinama i pokušaju da taj isti model primene i u sopstvenom slučaju. Ima nekoliko opština koje su već čuvene po Srbiji, koje služe kao primeri za druge, a taj broj se sve više povećava. Generalno, naše opštine pokazuju i inventivnost i ambiciju da postanu bolje i sve veći broj lokalnih samouprava uspeva da pokrene privredni rast u svojim sredinama.

Koje primere dobre prakse u opštinama biste izdvojili kao najuspešnije u proteklom periodu kad je reč o dolasku novih investitora?

Ono što je najbitnije kada investitor hoće da dođe u određenu opštinu i da tamo uloži kapital jeste da, pored raspoložive radne snage i očekivanog nivoa infrastrukture, vidi aktivnu i konstruktivnu opštinsku upravu, od koje može da dobije podršku i pomoć. Kao što sam već rekla, kod nas ima sve više takvih opština. Zrenjanin je u poslednje vreme možda napravio najveći pomak zahvaljujući aktivnosti svoje opštinske vlade, ali i velikoj industrijskoj zoni koju su oni napravili i koja privlači sve veći broj investitora. Kao i drugi ljudi, investitori, takođe, osećaju sigurnost u velikom broju i kada imate već nekoliko investitora, onda je svakog sledećeg lakše dovesti.

Kakvo je Vaše mišljenje o mogućim načinima pomoći opštinskim vlastima u smislu njihove edukacije i
efikasnosti rada?

Agencija, zajedno sa još nekim donatorskim projektima, već dve-tri godine radi na jačanju kapaciteta lokalne uprave, na izradi različitih promotivnih materijala, na definisanju procedura i na pravljenju jasnije slike investicionog potencijala Srbije. Mi smo, zaista, zadovoljni rezultatima ne samo našeg rada, nego uopšte napretka koji je u tom smislu ostvaren. Takođe, sigurni smo da će to i u narednim godinama biti sve više slučaj, da će sve veći broj opština imati, s jedne strane, promotivne materijale koji jasno pokazuju šta su prednosti investiranja u toj opštini, a, s druge strane, spremne lokacije i spremne procedure, tako da investitor može, čim donese odluku, da pristupi realizaciji svog investicionog projekta. Ono što su najveće prepreke, a koje se polako otklanjaju, jesu nedostatak planskih dokumenata, bez kojih investitor ne može ni obezbediti lokaciju koju želi, odnosno ne može se pristupiti zakupu ili kupovini ako planskim dokumentima nije definisana zona industrijske gradnje i ako imovinski odnosi nisu jasni.

Koliko je predstavljanje na investicionim sajmovima u inostranstvu važno i korisno za lokalnu samoupravu?

Investicioni sajmovi su vrlo zanimljive manifestacije i prilika da se svetskim kompanijama predstavi investicioni potencijal. Na takvim sajmovima nastupaju kako velike kompanije koje traže i nude projekte, tako i gradovi, opštine i čitave zemlje koje predstavljaju svoje investicione projekte zainteresovanim investitorima. Za naše opštine to je, sigurno, jedno korisno iskustvo. S druge strane, ne treba gubiti iz vida da je to jedna prilično skupa aktivnost i da je cena zakupa prostora na tim sajmovima znatno viša nego na bilo kom drugom sajmu. Zbog toga im treba pristupiti vrlo ozbiljno, treba imati konkretne investicione projekte, odgovarajuće promotivne materijale, tamo se moraju poslati ljudi koji znaju strani jezik. Ti ljudi moraju da budu izuzetno aktivni, i da tih nekoliko dana zaista iskoriste da bi sagledali sve razmere i dimenzije, interes za investiranje u Srbiju i njihovu opštinu i na najbolji način promovisali investicioni potencijal svoje opštine i naše zemlje uopšte.

Kakva su dosadašnja iskustva naših opština u tom pogledu?

Mi smo u organizaciji Agencije išli ove godine na sajam investicija u Minhenu, a sa nama su bile dve opštine, Vranje i Kragujevac. Oni su to zaista dobro iskoristili, bili su aktivni, ponudili odgovarajuće materijale i ostvarili veliki broj kontakata. Još uvek je rano da se sagledaju konkretni rezultati povodom toga, ali je zaista bilo mnogo interesa i kontakata.

Proaktivan pristup

Šta same opštine mogu da učine u cilju privlačenja direktnih investicija?

Ono što je najbitnije jeste da opštine imaju definisana planska dokumenta, odgovarajuću infrastrukturu i aktivnu administraciju koja, po definisanim procedurama, u najkraćim rokovima podnosi sva rešenja i dokumenta koja su potrebna za poslovanje na njihovoj teritoriji. Pored toga, dodatni element je dobra promotivna ponuda, što znači da ljudi iz opština znaju da objasne koje su njihove jake strane, zašto je kod njih dobro investirati, u kojim su industrijama oni tradicionalno jaki i koje se mogućnosti otvaraju kada se posluje u toj opštini.

Šta podrazumevate pod pojmom proaktivne opštine?

Proaktivna opština aktivno kontaktira investitore i ne čeka da investitor sam zove, već različitim manifestacijama i na sve moguće načine pristupa potencijalnim investitorima. Kao i svi drugi uspešni prodavci, oni znaju da objasne zašto je njihova opština dobra i to mogu da podrže dobrim promotivnim materijalima koji sadrže sve neophodne podatke za donošenje odluke o ulaganju.

Kako biste opisali odnos investitora u Srbiji prema opštinama u kojima vrše svoje poslovanje?

Iskustva investitora sa opštinama su različita, bilo je tu i nekih loših iskustava, mada moramo da kažemo da ih je sve manje, i da su investitori, po pravilu, sada zadovoljni svojom saradnjom sa opštinskim vlastima. Neke od tih priča su zaista za primer i investitori sve više obraćaju pažnju na društveno dgovorno poslovanje. Najbolje opštine uspevaju da ostvare izuzetnu saradnju sa lokalnim kompanijama, tako da se, recimo, zajedničkim projektima popravi stanje u infrastrukturi zahvaljujući donacijama investitora. Treba pomenuti da ima opština, iako sve manje, koje nemaju dovoljno efikasnu administraciju i zbog toga usporavaju poslovanje investitora. Međutim, kako raste broj stranih investitora, tako i opštine razvijaju
znanje i strukture koje su im neophodne za podršku investitorima.

Da li strani investitori donose i dobru praksu unapređenja lokalnih zajednica? Kakvi su budući planovi Agencije u oblasti razvoja saradnje sa lokalnom samoupravom?

Agencija već neko vreme radi na tome da proširi iskustva i saznanja o dobroj praksi kako bi dala ideje opštinama o načinima saradnje sa investitorima. Takvih primera ima mnogo, od donacija investitora za lokalne škole, do saradnje sa lokalnim malim biznisima koji prerastaju u dobavljače stranih kompanija. Naše opštine imaju sve konstruktivniji pristup u toj saradnji. U narednoj godini nameravamo da sa savetom stranih investitora još aktivnije radimo na tom planu i da zaista pokažemo sve koristi koje lokalna uprava ima kada jedan strani investitor posluje na njenoj teritoriji.

Nataša Vujović