SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.gov.rs


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER

           EXPORTER 14

Organska hrana - šansa za izvoz


Prema istraživanju koje je početkom ove godineširom Evrope sprovela međunarodna istraživačka
kuća GfK, čini se da od svih grupa proizvoda organska hrana najmanje „trpi“ zbog svetske ekonomske
krize i smanjenja tražnje. Naravno, porast beleže jedino proizvodi koji se prodaju kao jeftine „trgovačke marke“ (private label), dok svi drugi razmatrani proizvodi koji spadaju u viši platežni rang beleže manji ili veći pad.
Najmanji pad zabeležila je prodaja upravo organskih proizvoda što se objašnjava činjenicom da kupci ovih
proizvoda spadaju u platežno sposobnije kupce koji imaju određeni stil života kojeg ne žele tako lako da se
odreknu. Čak i u vreme krize uvek se nađe dovoljno sredstava za ovu vrstu „luksuza“.

Zašto je organska hrana zdravija?
Iako istraživanja nutricionista pokazuju da organska hrana ima istu nutritivnu vrednost kao i ona koju svakodnevno kupujemo, ona je ipak zdravija, jer ne sadrži aditive, veštačke zaslađivače, veštačke boje i arome.
Istraživanja su pokazala da organska hrana sadrži oko 63 odsto kalijuma, 73 odsto gvožđa i čak 125 odsto kalcijuma više nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivredom, a sadrži i znatno više vitamina i minerala, objašnjava Branko Čičić, predsednik fonda „Organska Srbija”, a prenosi „Politika“.
I dok se pogrešno veruje da su organski plodovi 100 posto prirodni, ne tako krupni i primamljivog izgleda
kao oni koji se tretiraju hemikalijama, to zapravo uopšte nije tačno. Postoji poduža lista preparata koji mogu da se upotrebljavaju, a koji, tvrde upućeni, ipak ne narušavaju prirodne karakteristike. Dozvoljeno je, objašnjavaju hemičari, korišćenje niza fungicida (sredstva za zaštitu bilja) koji su na bazi organskih materija, kao i preparata koji se dobijaju od biljaka, kakve su neven i kadifica.
Među organskim proizvođačima je naročito popularan„blauvit” fungicid, koji sadrži bakar, ali koji se brzo i lako razgrađuje i uopšte ne prodire u plod, naravno ukoliko se ne prska u vreme cvetanja. Organsko povrće i voće se stoga po izgledu malo razlikuje od standardno uzgajanog.

Organska ili konvencionalna?
Proces proizvodnje organske hrane je komplikovaniji i zato skuplji, pa se to odražava i na njenu finalnu cenu - organski proizvodi kod nas umeju da budu i do 40 odsto skuplji u odnosu na one koji dolaze iz konvencionalne poljoprivredne proizvodnje.
Na primeru ćemo pokazati razliku ove dve vrste proizvodnje. Proizvodnja organskog hleba u mnogome se
razlikuje od proizvodnje uobičajenih vrsta. Ceo proizvodni proces se odvija u ekološki strogo kontrolisanim
uslovima. Organsko žito nema ostatke teških metala niti hemijskih supstanci, što znači da pšenica, ječam, ovas ili raž koji se koriste za pravljenje ovih proizvoda nisu prskani pesticidima i herbicidima, već su štićeni i đubreni prirodnim sredstvima. Žitarice se melju na kamenu.
Zbog toga su troškovi proizvodnje organskog hleba viši. Nemoguće ga je, poput belog, kupiti za 38 dinara.
Organski hleb od 300 grama košta 109 dinara, a vekna sa posipom od lana, suncokreta i semenki bundeve teška takođe 300 grama staje 139 dinara.
Kao što postoji zabluda da se Košer standard odnosi samo na meso i mesne proizvode, tako je malo poznato da se priča o organskoj hrani ne završava na povrću,žitaricama i voću. Postoji i organsko meso, sir i mleko, ali je to skupo i zahtevno pa u Srbiji gotovo da nema onih koji bi se u tako nešto upustili. Stoka koja se uzgaja mora se hraniti organskom hranom, voditi računa o kvalitetu vode, o materijalima od kojih se prave objekti za te životinje. Jedan od malobrojnih vidova ogranskog stočarstva koji je zaživeo u Srbiji je gajenje svinja mangulica na organski način. Srpski brendovi (koji to i nisu, odnosno nisu zvanično postali) – kajmak, sir i kulen će moći da se prodaju kao organski tek kad budu pravljeni od organski gajenih životinja.

Od njive do sertifikata
Put do dobijanja sertifikata da je neki proizvod „organski“ je prilično dug. Uslovi za otpočinjanje ogranske
proizvodnje su veoma rigorozni. Naime, da bi zemljište dobilo sertifikat za proizvodnju organske hrane,
potrebno je da najmanje tri godine ne bude tretirano hemikalijama. Jedino što je dozvoljeno je upotreba
stajskog đubriva. Dalje, zemljište na kome se uzgaja organska hrana mora biti izolovano i daleko od otpadnih voda ili polena genetski modifikovanih useva, a voda za navodnjavanje i vazduh kvalitetni i nezagađeni.
Ovo je razlog što se organska hrana vezuje za zdravlje i zdravu sredinu, pa se kao logičan zaključak nameće da za ovakvu proizvodnju treba birati zemljišta koja nisu u dodiru sa urbanim sredinama i industrijskim postrojenjima. Iz svega do sada rečenog proizilazi da organsku proizvodnju treba fizički odvojiti od konvencionalne poljoprivredne proizvodnje, u kojoj se u današnje vreme podrazumeva korišćenje pesticida i drugih industrijskih „pomagala“. Doduše, organska proizvodnja se, pod određenim uslovima, može obavljati i na zemljištu koje je nekada korišćeno za konvencionalnu, uz uslov da se poštuje period „konverzije“ koji traje tri godine.
---