SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.gov.rs


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER

           EXPORTER 14

Blagonakloni prema srpskim kompanijama


Ukrajina je sa 47,5 miliona stanovnika i površinom od 603.700 km2 jedna od najvećih i najmnogoljudnijih evropskih zemalja. Najrazvijeniji regioni su Kijev, sa glavnim gradom Kijevom. Osnovni ekonomski potencijali Ukrajine ogledaju se u značajnim zalihama rude gvožđa, uglja i drugih iskopina, pa je zato posebno razvijen sektor teške metalurgije, a neki proizvodi, kao što su cevi velikih razmera za industrijska postrojenja i transport nafte i plina, su jedinstveni u svetu. Značajan deo njene teritorije zauzima plodno poljoprivredno zemljište zbog čega je Ukrajinu svojevremeno krasio epitet „žitnica Evrope“. Tradicionalno najrazvijenije industrije u Ukrajini osim metalurgije su i hemijska i industrija alkoholniih pića. Ukrajinsko tržište je respektabilno zbog svoje veličine i privlačno zbog nezasićenosti, ali je istovremeno i zahtevno zbog nedovoljne efikasnosti tržišnih institucija i u određenoj meri rizično zbog značajnog uticaja države na privredni sektor i neizvesnosti povezane sa čestim potresima na unutrašnjoj političkoj sceni.

U proteklih nekoliko godina značajan je porast spoljnotrgovinskog poslovanja između Srbije i Ukrajine. Ukrajina je među petnaest vodećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Najviše se uvozi ruda gvožđa, koks i proizvodi od gvožđa, a u Ukrajinu se najviše izvoze podovi, parketne ploče od drveta, seme suncokreta, kukuruz, voćne sadnice, tekstilne tkanine i motorni benzin.

Poslovni običaji
Većina kompanija u Ukrajini pokušava da posluje u skladu sa praksama stranih kompanija. Čak i kompanije koje su 100 odsto u domaćem vlasništvu kopiraju pravila poslovanja i ponašanja transnacionalnih korporacija. Za uspešno poslovanje na tržištu Ukrajine vrlo je značajno poznavanje jezika (ukrajinskog ili ruskog), jer još uvek nedovoljan broj poslovnih ljudi vlada svetskim jezicima. Neke od korisnih reči su: „Dobrij denj“ (Dobar dan), ili „Zdravstvuite“, „Do svidanija“ (Doviđenja), a kada malo bolje upoznate svog potencijanog saradnika, Ukrajincima će veoma značiti da im se obratite sa „Budjmo“.

Ponekad je vrlo važno imati dovoljno strpljenja prilikom ugovaranja poslovnih sastanaka jer se često događa da se termini pomeraju u poslednjem trenutku. Ukoliko ne vladate ukrajinskim ili ruskim jezikom dobro je unapred obezbediti prevodioca. Prilikom zakazivanja prvog sastanka treba da znate da Ukrajinci mogu da kasne, ali ne vole kada drugi kasne. U praksi se više koristi telefonsko zakazivanje sastanaka nego putem e-mail-a i faksa.

Lični kontakt – ključ uspeha
Lična poznanstva i neposredni kontakti imaju vrlo značajnu ulogu u poslovanju sa ukrajinskim partnerima. U Ukrajini postoji blagonaklonost prema srpskim poslovnim ljudima, a to je verovatno zbog bliskosti jezika i ranije utemeljenim vezama, jer su Beograd i Kijev oduvek razvijali tesne veze i brojne srpske kompanije tradicionalno dobro posluju na ukrajinskom tržištu (građevina i sl.).

Procenjuje se da će dalji rast ukrajinske privrede doprineti ubrzanom razvoju investicija i da će srpske građevinske kompanije imati priliku da se takmiče u dobijanju poslova tako da je veoma bitno učestvovati u različitim poslovnim manifestacijama (sajmovi, izložbe, stručne konferencije i sl.) tokom kojih se mogu uspostaviti vrlo korisni kontakti, važni za eventualne buduće poslovne aranžmane.

Domaća preduzeća moraju da omoguće ukrajinskim kupcima da ih bolje upoznaju odnosno svoje proizvode treba da izlažu na univerzalnim i specijalizovanim izložbama koje se održavaju u Kijevu i pojedinim regionalnim centrima. S obzirom na činjenicu da Ukrajina postepeno uvodi zakon o zaštiti domaćih proizvođača, kao najperspektivniji oblik saradnje nameće se organizacija zajedničke proizvodnje. Veliki broj zapadnih kompanija je već usvojio ovaj način privredne saradnje. Koristi se postojeća infrastruktura, jeftina
radna snaga, sirovine i energija, ulaže se u savremenu tehnologiju i kao rezultat dobija se kvalitetan i tržištu prihvatljiv, konkurentan i visoko profitabilan proizvod.
---