SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER
        
           EXPORTER 12

Kreativnost nam je potrebna



Veliki rast kreativne industrije u svetu i prihodi koje ona donosi zemljama naveli su nas da ispitamo
gde se Srbija trenutno nalazi po pitanju razvoja u ovu granu industrije. Pokušali smo da kroz razgovor sa
gospodinom Nebojšom Babićem, jednim od najkreativnijih ljudi u našoj zemlji, ustanovimo da li možemo i na koji način da unovčimo našu kreativnost.
Kakvo je trenutno stanje u kreativnoj industriji u Srbiji?
Interesantna je definicija „kreativna industrija u Srbiji“. Predlažem da je zamenimo sa „kreativna gerila“! Gerila, partizani, hajduci su ovde izgleda ušli u našu genetiku. To je način života na ovim prostorima, a sada u ova„business vremena“ postaje način poslovanja. Time ne kažem da je to loš način, ali mislim da bi trebali da pokušamo da primenimo i neke druge načine života i poslovanja.
Pre svega mislim da je naše društvo opterećeno mnogobrojnim problemima, pa je nedovoljno pažnje
posvećeno kreativnim potencijalima, krenuvši od obrazovanja i stručne edukacije, pa do primene i
eksploatacije iste.

Koliko su naši kreativci uspešni u stvaranju imidža domaćih preduzeća?
Važno je istaći pojedince koji su postigli izuzetne rezultate u svetskim okvirima sa domaćim, ali i sa stranim
kompanijama, poput Slavimira Stojanovića, Branka Lukića, Vladana Srdića. Koliko su naša idejna rešenja dobra i mogu li po kreativnosti da se nose sa jakom konkurencijom u inostranstvu?
Slavimir Stojanović je osvojio veliki broj svetskih nagrada i priznanja za svoj rad u domenu grafičkog dizajna koji nosi nove kreativne ideje. Branko Lukić sa svojom VodaVoda bocom, kao i Next i Gorki list ambalažom, a posebno sa flašom bez grlića za Abnormal vodku koja pomera granice percepcije. Radove Vladana Srdića redovno viđamo na stranicama svetskih pregleda najboljeg grafičkog dizajna.
Ovi konkretni rezultati sve govore.
Šta biste izdvojili kao primere dobre prakse u kreiranju kampanja za mala i srednja preduzeća?
Iz jedne dosta teške startne pozicije kreativci su umnogome doprineli razvitku pojedinih kompanija koje su
od samog početka svog rada prepoznale prednosti ulaganja u kreativna rešenja i kao možda jedinog preduslova za konkurentnost i izlazak na svetsku scenu. Osnovno pravilo održanja vrste koje je definisao Darvin je obavezan element savremenog poslovanja - prilagodljivost. Mogućnosti jedne kompanije da se prilagodi novim uslovima, različitim tržištima i aktuelnom trendu je merilo za uspeh, a kreativnost upravo to i predstavlja, iznalaženje novih održivih modela.

Koji su koraci koje preduzeće treba da napravi kako bi dobru ideju pretvorilo u prepoznatljiv imidž? Da li Vi
savetujete preduzeća kako da koriste određenu ideju? Kreativnost i kako se dolazi do nje, kako je „usmeravati“, kako je probuditi u ljudima, konzumentima, prolaznicima, proizvođačima. Kreativnost nije rezervisana samo za umetnike, ona je neophodna gotovo u svim oblastima naučnog i istraživačkog rada.
Jedan od primera je i Ajnštajnova teorija relativiteta.
On lično nije nikada išao brzinom svetlosti, ali je uspeo da nam opiše zakone na kojima se bazira današnja fizika i nauka uopšte.
Da li se u Srbiji isplati biti kreativan? Kako preduzećima približiti značaj investicija u vizuelni identitet i koliko su one značajne za celokupno poslovanje? Postoji li korelacija između nove ideje i novih poslovnih uspeha? Rad i rezultati rada. Kvalitetno određeni ciljevi i njihovo ostvarenje. Isplati se biti radan, imati veru i svakodnevno se truditi, jer na kraju se svaki trud isplati, na jedan ili drugi način. Vizuelni identitet je prva impresija koju kompanija pruža. Mislim da to sve više ljudi razume i prihvata. To je ono po čemu neko postaje i biva prepoznatljiv, uočljiv i drugačiji. Vizuleni identitet je već stvar poslovnog ponašanja i razmišljanja.
Šta biste savetovali preduzećima koja tek počinju sa poslovanjem na stranom tržištu?
Moj savet je da ulažu u kreativni pristup, a to podrazumeva dobro poznavanje postojećih načina
poslovanja i rad na pronalaženju novih modela. Svaki čovek ima svoj domen rada u kome može dati sopstveni doprinos, pre svega razmenom, komunikacijom. I mislim da se izazovi mogu naći kako na zapadnom, tako i na istočnom tržištu.
Šta je potrebno da bi dobra ideja bila uspešno realizovana u praksi i ostvarila profit?
Moja ćerka je jasno pokazala želju da hoda kao i mi veliki, međutim nije bilo dovoljno da nas samo posmatra, posle niza pokušaja, uspona i padova napravila je prvi korak, uskoro i drugi. Još vežba svoju koordinaciju i napreduje iz dana u dan, jer za pravilan hod kod čoveka aktivno je tri stotine mišića.

Kako ispitati i oceniti da li bi dobra ideja na papiru zaista donela i rezultate i bila uspešna u praksi? Da li smatrate da se domaće kampanje zasnivaju na detaljnom istraživanju„korekcijom“?
Osim hrabrosti postoje i naučne provere i dokazi poput različitih istraživanja, fokusa, testiranja. Nekad se mnogo više isplati uložiti deo budžeta u proveru ideje dok još nije zaživela i na taj način zaštiti kompletan budžet. U poslednje vreme, kako jača konkurencija, sve veći broj kompanija osluškuje potrebe svojih potrošača. Mada,često je glavni cilj komunikacije izazivanje pažnje pa se povodom toga koriste razne „alarmantne“ alatke. Koliko se u kreiranju kreativnog imidža treba oslanjati na podneblje sa kojeg preduzeće dolazi i kulturno nasleđe tog kraja?
Razmišljaj globalno, deluj lokalno...
Koji su svetski trendovi u kreativnoj industriji koje bi i naša preduzeća mogla da primene?
Ne mislim da treba „slepo“ pratiti svetske trendove. Uvek i u poslu i životu treba biti i ostati svoj, mudro prepoznati i koristiti neki trend samo ako doprinosi unapređenju svoje kompletne slike. Treba obratiti pažnju na najfinije detalje i sitnice od kojih je sačinjena jedna celina, što znači sakupljanje informacija i ulaganje u sebe i kolektiv u svakom pogledu.
Šta obično savetujete nove klijente koji kod Vas dođu po kompletno vizuelno rešenje?
Predstavimo se, ko smo i šta smo do sada uradili, kakve konkretne rezultate je klijent postigao našim kreativnim i komunikacijskim radom. I zastupamo stav da je uspeh jedino moguć zajedničkim radom kompanije i agencije. Da li ponekad odličnu ideju prilagođavate klijentu odnosno vlasniku kompanije i njegovim željama? Posao kao i život je stvar kompromisa. Svaka ideja može se još oblikovati, najvažnija je suština i ona se nikad, ako je dobra, ne dira...
Koliko su mala preduzeća otvorena za nove ideje?
Brišu se granice... Nema više malih i velikih ideja i poslova. Vrločesto su manja preduzeća brža, fleksibilnija i ekonomičnija. Po Vašem mišljenju, kolike su šanse Beograda i Srbije da postane kreativni centar regiona?
Šanse će se uvećavati ako svako od nas ponaosob bude poradio na sebi. Odvajkada se na ovim prostorima na razne „kreativne“ načine preživljavalo, svaka generacija je dala svoj doprinos genetskom kodu. Da li se, po Vama, kampanja na stranom tržištu može voditi iz Srbije ili je ipak potrebno unajmiti lokalnu agenciju? Globalizam polako briše granice ali ne treba ići u krajnost, potrebno je naći partnera na lokalnom nivou. Verujem da lokalna agencija mnogo bolje poznaje lokalne uslove i svoje tržište i da je neka vrsta kooperacije neophodna. Postoji li nešto što Vas nismo pitali a želite da kažete o domaćoj kreativnoj industriji?„Ljudi ne kupuju proizvode, oni kupuju snove“. Levitt
Milica Zatezalo

Portal Privrede i Industrije Srbije: www.SerbianIndustry.com
Posetite i registrujte Vase preduzece.