SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER
        
           EXPORTER 10

Veliki planovi za veći izvoz
Vesna Perić, direktor SIEPA-e

Šta SIEPA sprema u 2008. godini?
Vrednim radom na promociji izvoza i izuzetnim rezulatima koje je SIEPA postigla tokom protekle godine nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Osim organizacije sajmova u inostranstvu, EFQM programa unapređenja poslovanja domaćih izvoznih kompanija, SIEPA je uspešno sprovela i još jedan Program internacionalizacije preduzeća, besplatno finansirajući deo marketinških aktivnosti. SIEPA želi da dovede domaća preduzeća u svet i prenese bar deo trendova u globalnom poslovanju na domaću praksu. U tom cilju, mladi tim SIEPA-e dočekao je 2008. godinu sa brojnim planovima.

Šta nam SIEPA sprema u ovoj godini, koje su želje, a šta realnost u pogledu unapređenja poslovanja domaćih kompanija na stranom tržištu pričali smo sa direktorkom Vesnom Perić.

Kako komentarišete rast spoljnotrgovinskog deficita?
Prošle godine ostvarili smo veliki rast izvoza, od preko 37 odsto, ali je i uvoz povećan po gotovo istoj stopi. Naravno, apsolutna vrednost uvoza je znatno veća u odnosu na izvoz, pa je, pri identičnim stopama rasta, uvećanje deficita sasvim logično. Ako pogledate strukturu uvoza, jasno je da glavni deo deficita potiče od robe široke potrošnje. Međutim, ovakav uzlazni trend ima i svoje pozitivne strane. Najbrži rast uvoza ostvaren je u sektoru opreme, što ukazuje na tehnološku modernizaciju naše privrede, kao pretpostavku veće konkurentnosti i značajnijeg porasta izvoza u narednim godinama.

Šta prepoznajete kao najveću šansu za uravnotežavanje bilansa spoljnotrgovinske razmene?
Naša privreda je veoma uvozno zavisna, pri čemu ne mislim samo na opremu, nego i na strateške sirovine, kao što su nafta i gas. Zato je jedini način za umanjenje deficita ubrzani rast izvoza. Mi već godinama, uprkos visokim stopama rasta, izvozimo uglavnom proizvode sa niskom dodatom vrednošću i zbog toga ćemo morati da se preorijentišemo na robu visokog stepena obrade koja je zasnovana
na najsavremenijim tehnologijama i specifičnom znanju.

Da li će proizvodi koje Srbija izvozi, daljim pojednostavljivanjem uvoznih procedura za njihove sirovine i komponente, postati jeftiniji i konkurentniji na svetskom tržištu? Da li se i na taj način može pružiti dodatni podsticaj izvozu?
Upravo iz razloga koji su navedeni u prethodnom odgovoru, sigurno je da dalja liberalizacija uvoza, posebno iz zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, kao i iz Evropske unije, može da doprinese porastu cenovne konkurentnosti naših proizvoda. Inače, nikakva uvozna zaštita domaćeg tržišta, osim ako je
ciljana na konkretne sektore i striktno vremenski ograničena, ne donosi koristi ni privredi, ni potrošačima, ni državi.

Gde Srbija može biti konkurentna, odnosno gde se izvoz može povećati?
U početku treba da radimo na unapređenju konkurentnosti pre svega u granama koje već postižu rezultate, poput prehrambene ili tekstilne industrije. Kada sam pomenula povećanje dodate vrednosti robe, nisam mislila isključivo na tehnološki kompleksne proizvode. Vi možete i obične maline da zapakujete
u atraktivnu, moderno dizajniranu ambalažu i da ih prodajete po višestruko većoj ceni. U srednjem i dugom roku, mogućnosti dinamičnog rasta izvoza nalaze se u sektorima, gde očekujemo intenziviranje priliva stranih investicija. Tu mislim najviše na automobilsku, elektronsku ili IT industriju. Naravno, ne bismo smeli da zapostavimo ni turizam, gde imamo velike potencijale koji trenutno nisu iskorišćeni u dovoljnoj meri.

Srbija ostvaruje suficit u razmeni sa zemljama okruženja, odnosno članicama CEFTA. Kako ste zadovoljni rezultatima CEFTA sporazuma?
Činjenica da smo u 2007. godini zabeležili gotovo za 50 odsto veći suficit u poređenju sa 2006. godinom pokazuje da su naši izvoznici zaista konkurentni na regionalnom tržištu. Naša očekivanja u narednom periodu vezana su za smanjenje nivoa necarinske zaštite i naročito za primenu principa dijagonalne
kumulacije porekla robe koja bi trebalo da stimuliše nova strana ulaganja kod nas.

Koliko politička nestabilnost može uticati na ekonomsku saradnju sa inostranstvom i privlačenje stranih investicija?
Politička stabilnost je apsolutno najvažniji element poslovnog okruženja. Ako vi kao investitor ne možete da predvidite uslove poslovanja u nekoj zemlji ili vam nije garantovana zaštita svojinskih prava, naravno da se nećete odlučiti za ulaganje na tom tržištu. Kod nas je poslednjih meseci primetan pad stranih investicija na berzi, a i mi u Agenciji dobijamo zabrinute pozive potencijalnih investitora. Na sreću,
negativni efekti političke krize još uvek nisu drastični. Moram da dodam da je u poslednjih godinu-dve očigledan porast broja grinfild projekata i takav trend može biti nastavljen samo ako se situacija normalizuje u što kraćem roku.

Molim Vas da prokomentarišete tvrdnje dela ekonomista koji smatraju da i tokom ove godine investicije neće dostići željeni nivo. U kojoj meri će se to odraziti na spoljnotrgovinsku razmenu?
Pre svega, osnovno pitanje u vezi sa tim glasi: koliki je taj željeni nivo? U zvaničnim ekonomskim projekcijama kao godišnji cilj postavljen je neto priliv od oko 2 milijarde evra ili otprilike 3 milijarde dolara. Takođe, sada to umnogome zavisi i od izbornog epiloga i toga da li će Srbija potvrditi svoj reformski i pro-evropski kurs. Pod pretpostavkom da se to dogodi, a do kraja 2008. budu uspešno završene najveće
transakcije u procesu privatizacije, kao što je prodaja RTB-a, JAT-a, NIS-a ili Zastave, mi ćemo, samo po tom osnovu, skoro dostići željeni iznos investicija. Međutim, pravi izazov za nas biće da hitno nastavimo sa donošenjem reformskih zakona i poboljšavanjem opšteg privrednog ambijenta kako bismo, najviše za godinu do dve kada privatizacija bude završena, stvorili uslove za ekspanziju grinfild investicija. U svakom
slučaju, ove godine ne bi trebalo da bude većih negativnih efekata na našu razmenu sa inostranstvom, iz jednostavnog razloga što je dinamičan rast izvoza rezultat ulaganja iz prethodnog perioda. Prošle godine SIEPA je dobila specijalno priznanje od Društva Srbije za odnose s javnošću za izuzetan doprinos
izgradnji međunarodnog imidža Srbije.

Koji je najefikasniji način za pozicioniranje Srbije kao atraktivne lokacije za ulaganje i koje mere bi trebalo realizovati da bi se stvorila još povoljnija investiciona klima?
Svakako dobro osmišljena i specifična, usaglašena i koordinisana informacija koja dolazi sa više strana iz naše zemlje. Jednom rečju, definisan prioritet, koji u „jedan glas“ promovišu sve relevantne strukture u zemlji, kako političari, tako i eksperti, i predstavnici medija. Što se tiče poboljšanja promocije, tu uvek ima prostora za još efikasniju koordinaciju svih koji rade na tom poslu, ali i angažovanje međunarodnih medija na oglašavanju Srbije kao investicione lokacije. Što se tiče drugih uslova, pre svega neki segmenti zakonske regulative (antikorupcione mere i vlasništvo nad zemljištem) mogu biti unapređeni.

S obzirom da su Vaše ključna ciljna grupa strani investitori, koje kanale komunikacije koristite u cilju
izgradnje odnosa s njima?
Najšira moguća paleta komunikacionih kanala je u pitanju – od klasičnih press, do specijalizovanih događaja na kojima se strani investitori mogu zainteresovati da ulažu. Produciramo specijalizovane sektorske brošure, sajamske nastupe praćene relevantnim printom, generišemo klasični, dnevni kliping,
produciramo kratke promo filmove, zakupljujemo advertajzing prostor u specijalizovanim stranim časopisima, oglašavamo se u međunarodnim elektronskim medijima, pripremamo prezentacije za naše zvaničnike koji nastupaju na skupovima u inostranstvu, mi sami radimo prezentacije itd. Kao što vidite –
veliki skup aktivnosti.

Šta za Vas i Vašu organizaciju znači profesija odnosa s javnošću i u kojim segmentima mislite da može da pruži najveći doprinos?
U duhu onog PR saveta da odgovori treba da budu kratki i jasni – PR profesija predstavlja suštinu našeg delovanja. Mi sebe i vidimo kao PR agenciju čiji je jedini klijent, država Srbija, pre svega njeni ekonomski potencijali, kao motor koji može povući celu zemlju napred. Smatramo da bi stručna javnost iz PR branše trebalo da pruži jaču „pro bono“ podršku procesu repozicioniranja međunarodne slike Srbije, uspostavljajući jednu širu koordinaciju, tj ekspertski pool koji će pomoći zemlji, ali indirektno i profesiji.

Kakav je Vaš plan za ovu godinu?
Planovi za ovu godinu će morati da budu modifikovani zbog raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Pod pretpostavkom da u Srbiji dodje do potvrde reformskog i pro-evropskog kursa, naši napori će biti usmereni ka što agresivnijoj promociji ekonomskih potencijala Srbije, kako bi se nadoknadila pauza koja nastaje tokom izbornog i postizbornog procesa.
Pored odličnog nastupa na nekoliko međunarodnih sajmovima, početak ove godine je bio obeležen i jako
dobrom promotivnom kampanjom koju je SIEPA organizovala. Naime, na svetskoj investicionoj konferenciji „La Baule 2007“ SIEPA-i je dodeljena specijalna nagrada za najbolju promotivnu strategiju i kampanju o investicionoj klimi neke zemlje u Evropi. Agencija je dobila Nagradu „European Attractiveness Award“ na osnovu svog promotivnog filma o Srbiji, Internet prezentacije i kompleta sektorskih brošura o domaćim ekonomskim potencijalima. SIEPA je ovim za Srbiju osvojila i tokom februara iskoristila pravo da na poznatom međunarodnom televizijskom kanalu „Euronews“ besplatno prikazuje promotivni spot o investicionoj klimi zemlje, u udarnim terminima, i to na sedam različitih jezika.
Pored pomenutog nadoknađivanja vremena koje će održavanjem izbora biti sigurno izgubljeno za privlačenje investicija, pred Agencijom stoji i ambiciozni godišnji plan nastupa na 50-ak međunarodnih skupova.

Aleksandar Miloradović