SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER
        
           EXPORTER 9

Brzina, cena i sigurnost - karike izvoznog lanca

Orijentacija na izvoz s pravom predstavlja strateško opredeljenje u kontekstu daljeg ekonomskog razvoja Republike Srbije. Štaviše, podsticajna izvozna politika može se smatrati daleko uspešnijim metodom za smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.



Vlada Republike Srbije identifikovala je izvoz kao prioritet i veoma ozbiljno i sistematično pristupila kreiranju odgovarajućeg ambijenta za povećavanje nivoa izvoza naše privrede. Tu se pre svega misli na aktivnosti Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), kao i na preduzimanje stalnih napora u vezi sa unapređivanjem predmetnog zakonodavstva i pojednostavljivanjem administrativnih procedura. Svakako, neophodno je da i privreda, sa svoje strane, pruži odgovarajući doprinos i svojim stručnim savetima i na druge načine pomogne sveukupnom poboljšanju stanja u oblasti izvoza.

Značaj investicija
Kada se govori o izvozu, treba istaći da postoje dva osnovna nivoa sagledavanja ovog procesa – makro nivo, tj. sagledavanje sa aspekta države i celokupne privrede i mikro nivo – sa aspekta pojedinačnih preduzeća. Posmatrajući tzv. „veliku sliku“, nameće se nekoliko odlučujućih faktora koji opredeljuju dalju sudbinu srpskog izvoza i, uopšte, razvoj domaće ekonomije. Pre svega, trenutno je najvažnije da se zadrži postojeći trend rasta direktnih stranih investicija, pošto je bez konstantnog priliva stranog kapitala izlišno govoriti o ekonomskom razvoju. Pritom se u najvećoj meri treba fokusirati na grinfild investicije, koristeći se svim raspoloživim mehanizmima za njihovo podsticanje (legislativa, ekonomske mere). Pored toga, veoma je uputno ulagati u razvoj infrastrukture, pre svega saobraćajne, kao i u permanentnu edukaciju kadrova, u skladu sa potrebama privrede. U tom smislu neophodno je vršiti i prekvalifikaciju i dokvalifikaciju zaposlenih, imajući sve vreme u vidu ne samo aktuelne potrebe privrede, već i
projekciju budućeg razvoja. Jedino se usaglašavanjem navedenih faktora može postići željeni nivo konkurentnosti i uspešan nastup srpske privrede na globalnom tržištu. Vremena planske privrede i presudnog uticaja političkih odluka na ekonomske poteze su prošla. Odlučujući faktori za plasman neke robe ili usluga iz Republike Srbije u inostranstvo danas su isti oni koji važe i za sve ostale privrede na svetu – cena i kvalitet, tj. njihova kombinacija.
Stoga je potreban strateški pristup u identifikaciji potreba i definisanju ciljnih tržišta, kako bi se maksimalno iskoristili postojeći resursi i komparativne prednosti u odnosu na ostale regionalne privrede.
Jedan od najvažnijih elemenata budućeg ekonomskog razvoja Republike Srbije, a samim tim i povećanja izvoza iz naše zemlje, predstavlja dolazak velikih multinacionalnih kompanija na domaće tržište. Otvaranjem predstavništava ovih kompanija u Srbiji, implementacijom svetskih standarda u poslovanju i principa korporativne društvene odgovornosti, stvoriće se uslovi za bolje funkcionisanje celokupne
privrede. Na taj način, unosi se neophodna nova energija u srpsku ekonomiju. Strane kompanije danas
predstavljaju glavne pokretače srpskog izvoza, a ovu tvrdnju najbolje ilustruje činjenica da je US Steel iz
Smedereva trenutno najveći srpski izvoznik.
S druge strane, veoma je korisno sagledavanje izvoznog procesa sa aspekta pojedinačnih preduzeća. I
pored postojanja određenih razlika, osnovni elementi koji se odnose na izvoz, jednaki su za sve kompanije. U svakom preduzeću koje se bavi proizvodnjom i koje je izvozno orijentisano izrađuje se godišnji plan u kome se precizno definiše gde će proizvodi biti plasirani.
Jedna od ključnih stavki prilikom kreiranja izvoznog plana za neki proizvod su troškovi transporta.
Transport, kao najvažniji segment lanca snabdevanja, može se odlično predstaviti kroz poslovnu praksu
kompanije DHL International d.o.o. Beograd, svetskog lidera u međunarodnom ekspresnom, drumskom
i vazdušnom saobraćaju i logistici.
Kompanija je na domaćem tržištu prisutna od 1983. godine i njena iskustva iz oblasti transporta i logistike mogu da budu dragocena prilikom ovog razmatranja. Transportni troškovi, kako je već naglašeno, predstavljaju veoma značajnu budžetsku stavku. Kroz iskustvo DHL-a pokazalo se da ovi troškovi iznose od pet do petnaest odsto ukupnog budžeta, u zavisnosti od toga da li je destinacija do koje se roba transportuje tradicionalna ili ne (npr. transport u neku od afričkih zemalja mnogo je skuplji, nego u neku
evropsku zemlju, koje predstavljaju oko 62% ukupnog izvoza DHL-a). Svakako, ne može da se zanemari ničinjenica da su kompanije iz Beograda, kao velikog transportnog i logističkogčvorišta, u velikoj prednosti u odnosu na kompanije iz unutrašnjosti Srbije.

Mapa izvoza iz Srbije
Višedecenijsko poslovanje DHL-a u oblasti transporta i logistike, jasno upućuje na neminovnost primene
koncepta jednostavnog izvoza i potpunu usklađenost tri njegova osnovna elementa. Prvi element pomenutog koncepta je brzina. Fizička brzina dostavljanja pošiljki ograničena je realnim mogućnostima prevoznih sredstava koja se koriste. Ono što je najvažnije u vezi sa ovim elementom je odgovarajući proračun vremena potrebnog za carinjenje, tj. obezbeđivanje ispravne i kompletne prateće dokumentacije. Drugi element koncepta jednostavnog izvoza je cena.
Ona je direktno povezana sa nivoom prioritetnosti pošiljke, tipom transportnog sredstva koje se koristi, kao i sa udaljenošću izvozne destinacije. Treći i najkritičniji element koncepta jednostavnog izvoza je sigurnost, tj. koliko je pošiljka bezbedna na svom putu do primaoca i da li će biti osigurana pre transporta. Logično, i ovaj element je povezan sa vrednošću pošiljke koja se izvozi. U poslovanju DHL-a koje se odnosi na izvoz, a u vezi sa sigurnošću pošiljke, najvažniji su jednostavnost (da postoje maksimalno
jedan do dva operatera), kao i primena najmodernijih tehničkih rešenja (npr. stalno praćenje pošiljke
od strane proizvođača posredstvom Interneta, uz upotrebu tehnologije GPS – global positioning system).
Svako odstupanje i poremećaj u lancu snabdevanja za sobom povlači i plaćanje penala, što se mora izbeći.
Kada je reč o izvoznim destinacijama DHL-a, treba napomenuti da se one podudaraju sa destinacijama
izvoza celokupne srpske privrede.
Roba se u izvozu najviše plasira u okviru evropskog kontinenta (62%) i to ka najvažnijim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije – Italiji i Nemačkoj. Ova činjenica jasno ukazuje na značaj dobrih odnosa naše zemlje sa Evropskom unijom, kao i na značaj dobre informisanosti u vezi sa legislativom
EU, dogovorenim izvoznim kvotama i preferencijalima.
U tradicionalne destinacije izvoza DHL-a ubrajaju se i SAD, koje predstavljaju jedno od dominantnih odredišta sa 12-15 odsto ukupnog izvoza. Unutar SAD, usled veličine države, postoje čak 32 destinacije u koje putuju izvozne pošiljke posredstvom DHL-a. Ovo, naravno, nije slučaj sa drugim, manjim, državama u kojima najčešće postoji po nekoliko centara za prijem izvezene robe (Češka– Prag, Plzen, Brno; Japan – Tokio, Osaka itd.).
Trenutno je aktuelan rast interesovanja za DHL-ov izvoz u Rusku Federaciju. Ipak, u ovom slučaju postoje i određene prepreke: DHL-ova praksa je da su u jednoj ceni za transport objedinjeni svi troškovi, dok se u Rusiji svaka stavka plaća odvojeno. I pored toga, postoje jasne naznake da će srpski izvoz u ovu zemlju posredstvom DHL-a biti značajno uvećan u narednom periodu. Dosadašnja saradnja odnosila se pre svega na zbirni drumski transport uzoraka naše robe za izvoz mase do deset kilograma. U tom smislu, ostvarena je veoma dobra saradnja sa Privrednom komorom Srbije prilikom nastupa naših izlagača na sajmu koji je održan pre dve godine u Moskvi, kada je od prevoznika zahtevana preciznost i visok nivo sigurnosti za pošiljke. Pored navedenih destinacija, u poslednje vreme privrednici sve više koriste usluge DHL-a za plasman naše robe na nova tržišta – afričke i azijske države.
Izvozni proces veoma je složen i predstavlja neku vrstu lanca u komečvrstina svake njegove pojedinačne
karike može da bude od presudnog značaja u datom trenutku. Interes DHL-a, kao i svih ostalih činilaca srpske privrede i same države, predstavlja stalni rast obima izvoza. Krajnji uspeh je zagarantovan, ako svako u okviru svog domena poslovanja pruži maksimum i ako se stvori neophodna klima stabilnosti i odgovornog poslovanja kojoj svi težimo.

Darko Babić,
generalni direktor
DHL Beograd