SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER
        
           EXPORTER 9

Poslujte u velikom američkom stilu

Američko tržište više nije tako daleko. Ukoliko želite da osvojite ovo tržište najvažnije je biti informisan o izvoznim procedurama, pratiti tržišna kretanja i ponašati se u skladu sa američkim poslovnim kodeksom.



Sjedinjene Američke Države imaju najveću i tehnološki najrazvijeniju privredu na svetu. Kada je reč o donošenju odluka o proširenju poslova, otpuštanju tehnološkog viška ili razvoju novih proizvoda američke kompanije odlikuje veća fleksibilnost u odnosu na firme u zapadnoj Evropi i Japanu. Takođe, američke firme prednjače u tehnološkom napretku, naročito u informacionoj tehnologiji, razvoju medicinske, vojne i opreme za avio-industriju.
Što se tiče privrednih mogućnosti, SAD se poslednjih godina susreću sa određenim problemima. Pored rasta stope inflacije i nezaposlenosti, dugoročni problemi uključuju i neadekvatno investiranje u ekonomsku infrastrukturu, ubrzani rast medicinskih i penzionih troškova populacije koja stari, veliki trgovinski i budžetski deficit, kao i stagniranje porodičnog dohotka kod onih sa nižim standardom
življenja. Naime, u prvom kvartalu ove godine američka privreda ostvarila je rast od 0,6 odsto, što je najniži rezultat u poslednje četiri godine, a znatno niži od 1,3 odsto, koliko je bilo predviđeno.Ovom rezultatu značajno je doprineo nastavak nepovoljnih trendova, poput rasta nivoa uvoza, dalje pogoršanje na tržištu nekretnina koje je zabeležilo pad stambene izgradnje za 15,4 odsto.

SAD su vodeća industrijska sila u svetu i u njima se najviše ističu naftna industrija, proizvodnja čelika, industrija motornih vozila, aeronautička i kosmonautička industrija. Takođe, veoma su zastupljene telekomunikacije, hemikalije, elektronika, prehrambena industrija, drvna industrija i rudarstvo. SAD su
najprepoznatljivije u agroindustriji, automobilskoj industriji, građevinarstvu, avioindustriji i prerađivačkoj industriji, posebno industriji potrošnih dobara. SAD su takođe veliki proizvođač poljoprivrednih proizvoda, a najzastupljeniji su pšenica, kukuruz, voće, povrće, pamuk, govedina, svinjetina, živina, mlečni proizvodi,
riba i šumski proizvodi.

Spoljnotrgovinski promet između Srbije i SAD-a

Privredna saradnja Srbije i SAD-a se ne može oceniti kao zadovoljavajuća, jer daleko zaostaje za realnim mogućnostima dveju strana, odnosno za proizvodno-izvoznim potencijalima privrede Srbije i apsorpcionom moći velikog američkog tržišta. Pravi formalni doprinos povećanju robne razmene i pre svega srpskog izvoza došao je 1. jula 2005. godine, sa dobijanjem GSP sistema carinskih preferencijala za izvoz oko 4.650 proizvoda.
Bescarinski izvoz odnosi se na najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, sa izuzetkom većine tekstilnih proizvoda, odeće i obuće, satova, ručnog putnog pribora, radnih rukavica, kožne odeće, električnih uređaja, čelika i proizvoda od metala. Roba treba da zadovolji i kriterijum porekla, tj. mora da bude proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto vrednosti, kao i da bude direktno izvezena iz Srbije. Pored toga, na otpremnim dokumentima uz robu treba da stoji oznaka A, koja znači da i roba i zemlja njenog porekla imaju preferencijalni status.
Bitan zadatak i problem u robnoj razmeni jeste smanjenje našeg velikog deficita, ali pre svega uz povećanje našeg izvoza. Robni deficit u razmeni sa SAD povećan je sa 39 miliona USD u 1990. godini na 383 miliona USD u 2004. godini, odnosno za deset puta.
U toku 2007. godine, proizvodi koji su imali primat u izvozu prema SAD bili su: proizvodi od kaučuka (auto gume, trake i kaiševi od guma za transportna vozila), obojeni metali (cevi, ploče i limovi od mesinga), povrće i voće (kvasac za mešenje, suvo voće, kupina – smrznuta ili kuvana i drugi proizvodi za ishranu), municija i njeni delovi, specijalne mašine za pojedine industrijske grane (mašine za sortiranje, presejavanje, separaciju, pranje, pogonske mašine i uređaji), odeća, nafta i naftni derivati.
Sa druge strane Srbija je iz SAD-a najviše uvozila mašina i transportnih uređaja, rude gvožđa i koncentrate, hemijske i farmaceutske proizvode.

Poslovna saradnja
Mogućnost obnavljanju poslovnih veza i ukupne bilateralne privrede saradnje dve zemlje, takođe, treba da pruži saradnja sa novoosnovanim Srpskim poslovnim centrom u Njujorku (Serbian Business Center), koji radi od 19. novembra 2006. godine, a čiji su osnivači poznati i uspešni ljudi srpskog porekla i naučni radnici
sa univerziteta Kolumbija i Fordham, koji se bave ekonomijom i ekonomskim razvojem.
Komercijalno odeljenje američkog Ministarstva za trgovinu i američke Ambasade u Beogradu, u saradnji sa
Privrednom komorom Srbije i AmCham- om je organizovalo prvu Konferenciju o franšizingu u Srbiji u aprilu ove godine. Ova konferencija je pružila mogućnost srpskim preduzetnicima da saznaju nešto više o poslovnom modelu franšiziranja i kako da i sami primene taj model. Glavni cilj je bio unapređenje slobodnog preduzetništva u Srbiji kroz uvećavanje znanja i profesionalnih standarda svih članova franšizne zajednice.
Povodom velikog intresovanja privrednih subjekata za ovu temu i započinjanje franšizinga u Srbiji, PKS će osnovati Centar za međunarodnu franšizu, koji će imati savetodavnu i edukativnu ulogu kroz seminare, edukativni materijal i organizaciju konferencija, a takođe će funkcionisati u cilju uspostavljanja konkretnih veza i poslovnih odnosa u franšizingu, sa domaćim i sa stranim činiocima franšize.

Da li je američko tržište daleko?
Praksa je pokazala da američko tržište ima interesa za veće i značajnije nabavke roba iz Srbije, pod uslovom da naša preduzeća obezbede stabilne veće količine roba, rokove isporuke, dizajn i standard prilagođen zahtevima američkog tržišta. Radi se o traktorima, auto-delovima, delovima mašina,
alatnim mašinama, ručnim alatima, emajliranom posuđu, kristalu, nameštaju, prehrambenim proizvodima, posebno „zdravoj hrani“, tekstilu, odeći, obući, proizvodima crne i obojene metalurgije.
Srbija poseduje veliki ekonomski potencijal za ulaganje kapitala u energiju, transport, infrastrukturu, agrar, osiguranje i turizam. Za unapređenje privrednih odnosa Srbije i SAD-a, mogli bi biti od velike koristi formiranje zajedničkih kompanija (joint venture) sa američkim kapitalom, prenos savremenih tehnologija za gajenje, preradu, pakovanje i transport organskog voća i povrća radi dalje prodaje na američkom
tržištu, kao i ulaganje u energetske resurse (izgradnja mini hidroelektrana).
Imajući u vidu veličinu i probirljivost američkog tržišta, ipak postoje mogućnosti za plasman pojedinih proizvoda iz Srbije, kao npr. zdrava hrana, tekstil, nameštaj, lovačko i sportsko oružje, pojedine vrste pića, kristal i segmenti iz metaloprerađivačkog kompleksa, voće i povrće. Takođe, američko tržište je pokazalo interesovanje za srpski tekstil. Za dalje unapređenje saradnje dve zemlje potrebno je više raditi
na promovisanju srpske privrede kroz organizovanje privrednih izložbi i učešće na značajnim sajamskim manifestacijama u SAD.

Izvozne procedure, standardi
Opšta šema preferencijala (Generalized System of Preferences - GSP) je sredstvo trgovinske politike, koje predviđa da se putem primene carinskih povlastica razvijene zemlje ili primaoci preferencijala podstaknu na izvoz, industrijski razvoj i povećanje stope ekonomskog rasta zemalja u razvoju (korisnika preferencijala).
Juna 2005. godine, donet je Ukaz o preferencijalnoj trgovini između SCG i SAD (Srbija je pravni naslednik bivše državne zajednice SCG). Preferencijalna trgovina podrazumeva da se u SAD mogu uvoziti proizvodi iz više od 140 zemalja, uključujući Srbiju, bez carina ili sa minimalnom carinom (prema preferencijalnoj listi). Namera jeste da se primenom navedene povlastice dodatno olakša plasman robe iz Srbije u SAD.
Kada je u pitanju sama procedura izvoznog carinjenja robe za SAD, ona se sprovodi u potpunosti na isti način, kao i izvoz robe u bilo koju drugu državu.
Izvoznik pored izvozne fakture za robu prilikom izvoznog carinjenja robe prilaže:
• Određene certifikate o kvalitetu, zdravstvenoj ispravnosti i sl. (ako je to
neophodno uvozniku u SAD za sprovođenje postupka uvoza te robe u SAD
ili je to predviđeno tarifnim stavom robe prema Zakonu o CT RS);
• Broj iz evidencije izvoza (iz knjige izvozih kontrolnika izvoznog poslovanja).

Prilikom obavljanja ove procedure podrazumeva se da je izvoznik registrovan za poslove obavljanja spoljnotrgovinskog prometa.
Kada je u pitanju potvrda/certifikat o poreklu robe, nju izdaje Privredna komora Srbije. Poreklo robe se u ovom slučaju dokazuje u SAD na osnovu priloženih isprava.
Da bi izvoznik dobio Potvrdu o poreklu robe, neophodno je da se PKS dostavi:

• Kratak zahtev za overu certifikata;
• Popunjen obrazac – FORM A;
• Izjava proizvođača o poreklu robe;
• Jedna INO faktura;
• Naknada (za detaljnija uputstva potrebno je da se obratite PKS-u).

Značajno je napomenuti da za razliku od bilateralnih sporazuma i unilaterala koje smo potpisali sa zemljama u okruženju i EU, Uprava carina Republike Srbije nije nadležna za overu potvrda (certifikata) o poreklu robe, pa shodno tome nema ni obavezu naknadne kontrole porekla na eventualni zahtev carinskih organa zemlje uvoznice robe. Ovo predstavlja obavezu izvoznika (u slučaju da se po zahtevu carinskih organa iz SAD moraju dostaviti neka naknadna dokumenta kojim se potvrđuje poreklo robe, njih dostavlja izvoznik robe). Svaki izvoz prema SAD se mora unapred najaviti Carinskoj upravi SAD-a, kako bi pošiljka bila odobrena i krenula na američko tržište.
Svakako treba dodati da su pravila za overu certifikata o poreklu robe znatno blaža u odnosu na bilateralne sporazume i overu EUR 1 obrasca. Samim tim i preferencijal se daleko lakše ostvaruje. Članom 24. Zakona o PDV-u, roba i usluge koje se izvoze oslobođeni su od plaćanja PDV-a.

Sertifikati
Pod aktom o biološkom terorizmu (The Public Health Security and Bioterrorism Preparedness and Response Act - the Bioterrorism Act) iz 2002. bilo je neophodno da se domaća i strana preduzeća koja proizvode, pakuju ili skladište hranu za ljudsku i životinjsku upotrebu, u SAD registruju kod FDA (Food and Drug Administration, www.fda.gov) do 12. decembra 2003. godine. Prilikom registracije ne plaća se novčana nadoknada.
Primeri roba koji potpadaju pod registraciju su: hrana i aditivi za ljude i životinje, farmaceutski proizvodi i dodaci ishrani, hrana za bebe, sve vrste pića (uključujući alkohol i flaširanu vodu), voće i povrće, neprerađeni poljoprivredni proizvodi koji se koriste kao komponente hrane, konzervirana hrana, meso i proizvodi životinjskog porekla, pekarski proizvodi, grickalice i slatkiši. Farme, prodavnice hrane na malo, restorani, neprofitne organizacije za pripremanje ili direktno dostavljanje hrane, potrošači, ribarski brodovi i svi oni koji nisu uključeni u obradu hrane i ustanove koje su u potpunosti vođene od strane Ministarstva
poljoprivrede su oslobođeni registracije.

Poslovni običaji u SAD
Poslovni ljudi u Americi veoma drže do osnovnih pravila poslovnog bontona, a posebno cene tačnost. To znači da ukoliko ste pozvani na poslovni sastanak ili skup u Americi, potrudite se da budete tamo na vreme. Za amerikance, kašnjenje je prihvaćeno kao vid nepoštovanja.
Dakle, u situacijama kada znate da ćete zakasniti potrebno je da se javite i obavestite svoje američke kolege. U većini slučajeva ne treba davati razloge o kašnjenju. Najbolje je da se izvinite što kasnite i
prihvatite odgovornost. Davanje razloga samo može pogoršati situaciju. Amerikancima je od velike važnosti dobijanje najboljih rezultata u najkraćem mogućem roku. Možda vam se zbog toga učine i brzopleti u donošenju odluka. Pored toga, koncept „vreme je novac“ se veoma ozbiljno shvata u SAD, zbog čega morate da nastojite da ideje i predloge iznesete jasno i koncizno. Takođe je važno da se pridržavate postavljenih rokova. Četvrtak u pet časova popodne stvarno znači četvrtak u pet časova popodne, a ne
petak ili neki drugi dan sledeće nedelje.

U zemlji poznatoj po svom individualizmu i različitosti, organizacija i struktura kompanija se razlikuje u odnosu na granu industrije, region ili istoriju kompanije. Pored toga, hijerarhija unutar američkih kompanija je izuzetno važna. Iz tog razloga savetujemo da se unapred upoznate sa rangom i titulama svih članova unutar organizacije.
Vođenje pregovora i finansijske odluke u Americi najčešće su u nadležnosti samo jedne osobe, koja ima i najveću odgovornost. Timski pregovori se retko praktikuju u američkim kompanijama. Ustaljena praksa u SAD je da radna nedelja traje od ponedeljka do petka sa radnim vremenom od 9-17 časova. Ipak nije retkost da amerikanci ostaju i rade prekovremeno, što predstavlja i posebnu karakteristiku njihove radne etike. Takođe, slučajevi da se na godišnjem nivou ne uzima više od deset dana odmora polako prelazi u praksu u većini američkih kompanija.

Načini pregovaranja
U toku pregovora bitno je upamtiti da je cilj većine poslovnih razgovora u SAD, potpisivanje ugovora. Amerikanci gledaju na pregovore kao situacije u kojima se rešavaju problemi bazirani na obostranoj
koristi i ličnim snagama. Prema tome naglasak je stavljen na finansijsku poziciju i poslovni uticaj pojedinca.
Prilikom započinjanja poslova u SAD morate posebno da obratite pažnju i doslovce sledite pravila i uputstva ponašanja koja vaši američki poslovni partneri od vas očekuju. Politika kompanije i poslovne procedure, kao što su legalno potpisani ugovori, su bitni elementi američke poslovne kulture koji se strogo poštuju.

Poslovni sastanci
Običaj je da se na početku i na kraju poslovnog sastanka rukujete čvrsto, ali kratko. Održavanje direktnog kontakta očima tokom ključnih momenata razgovora ili prilikom pozdravljanja je od suštinske važnosti i pokazuje vašim američkim partnerima zainteresovanost i poštenje. Amerikanci poštuju svoju privatnost i lični prostor, tako da fizički kontakt, kao što je zagrljaj, nije uobičajen u poslovnom kontekstu.
Kada se osobe upoznaju po prvi put običaj je da jedni druge uzajamno oslovljavaju sa gospodine ili gospođo (Sir ili Madam). Vrlo često će osoba sa kojom ste se upoznali predložiti da se oslovljavate po imenu, što ne treba shvatiti kao znak nepoštovanja, već kao odraz američkog osećaja za jednakost. Učtivost je takođe na ceni, a najbolje se postiže sa rečima „hvala“ ili „molim vas“.
Razmena vizit kartica je uobičajena u SAD-u i kao takva ne zahteva nikakav ritual ili definisana pravila. Amerikanci gledaju na vizit kartice kao izvor buduće razmene informacija. Kartice se obično razmenjuju na početku, prilikom upoznavanja ili na kraju sastanka, pri odlasku.
Tokom poslovnih sastanaka ili u toku neke druge komunikacije Amerikanci imaju tendenciju da budu neposredni. Oni kažu šta misle direktno, pri tom ne oklevajući sa komentarima ili kritikama na račun drugih. Za srpsku kulturu, gde osobe ne razgovaraju uvek otvoreno, takvo ponašanje se može smatrati nepristojno ili čak shvatiti lično.
Ne treba da vas iznenadi ako vaš američki saradnik ne prihvati poklon koji ste mu kupili. Većina kompanija ima striktne korporativne etičke kodove ponašanja koji zabranjuju zaposlenima da primaju većinu poklona od svojih poslovnih partnera.
Ipak, i pored navedenog imajte pre svega na umu da svaka američka kompanija nije ista. Ima velikih razlika u granama industrije, među regionima i sl. Najbolji način da priđete svom američkom partneru je da istražite poslovnu kulturu određene kompanije, imajući u vidu savete koje smo vam izneli.

Ines Novosel