SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER

           EXPORTER 8

| Rusija kvalitetu veruje

Rusija kvalitetu veruje
Ekonomija Rusije je danas jedna od najperspektivnijih, sa ogromnim mogućnostima za ekspanziju u mnogim oblastima, što su uočile mnoge evropske i svetske kompanije



Mali je broj zemalja gde se mogu postići takve stope rasta prodaje i ostvariti takvi rezultati, kakvi se ostvaruju u Rusiji. Sve veći broj kompanija se premešta iz Moskve u ruske regione, u kojima su znatno povoljniji uslovi za otpočinjanje biznisa, počev od ekonomskih do administrativnih. Na osnovu svega može se zaklučiti da danas Rusija predstavlja veoma pogodno tle za poslovanje, ali i zemlju u kojoj vlada visoki stepen konkurencije i bespoštedna konkurentska borba, iz koje kao pobednici izlaze najsposobniji i oni koji su na pravi način proučili ovo specifično tržište i prilagodili mu se.

Industrija i kupovna moć
Ruska Federacija je najveća zemlja po površini u svetu. Sa populacijom od 145 miliona stanovnika, visoko obrazovanom radnom snagom i obilnim prirodnim bogatstvom, Rusija ima ogroman ekonomski potencijal.
Po raspadu Sovjetskog Saveza, 1991. godine, Rusija je pokrenula reforme koje su imale za cilj transformisanje centralizovane ekonomije u sistem slobodnog tržišta. Promene su podrazumevale i sveobuhvatan proces privatizacije, tako da je sada više od 75 odsto ruske ekonomije u privatnom vlasništvu. U poslednjih osam godina zabeležen je konstantan rast bruto društvenog proizvoda (BDP) koji u proseku iznosti 6,7 odsto godišnje.
Zarade zaposlenih rastu bržim tempom od inflacije, pa smo svedoci stalnog rasta realnih zarada i životnog standarda građana Rusije. U Rusiji je danas BDP po glavi stanovnika nešto veći od 4.000 dolara. Rusi više cene svoju nacionalnu valutu, rubalj, od dolara ili evra, sva štednja je u domaćoj valuti, a inflacija se kreće
od 9 - 11 odsto. Ta velika zemlja ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom od 160 milijardi dolara i raspolaže velikim zlatno-deviznim zalihama, a veliki je svetski proizvođač i izvoznik nafte i plina.

Trgovinska razmena Rusije i Srbije
Odlična bilateralna saradnja Srbije i Rusije datira još iz vremena bivše SFRJ. Srbija se smatra strateškim partnerom Rusije na Balkanu i odnosi dveju zemalja se razvijaju dinamično. Robna razmena je najznačajniji oblik ekonomske saradnje naše zemlje sa Rusijom. Samo u prošloj godini trgovinska saradnja Srbije i Rusije iznosila je više od 2,4 milijarde dolara, što je ogromno povećanje u odnosu na 300 miliona dolara koliko je ta saradnja iznosila u 2000. godini. Deficit Srbije u 2006. godini bio je 1,8 milijardi
dolara, najviše zbog uvoza energenata iz Rusije. U izvozu na rusko tržište najuspešnije su kompanije Hemofarm i Sintelon. Strategija nastupa ovih kompanija trebalo bi da posluži kao primer i drugim
preduzećima koja pretenduju na rusko tržište.
Tokom sankcija, srpske firme su dosta izgubile na ruskom tržištu. To mesto koje su zauzimale ranije bilo je upražnjeno i zauzele su ga firme iz drugih zemalja. Poslednjih godina potpuno se promenila situacija na ruskom tržištu, preovlađuje tržišna privreda, pojavljuju se firme iz čitavog sveta (Microsoft, Coca
Cola, General Motors...) koje aktivno posluju na ruskom tržištu, a to znači da se konkurencija pojačava. Izgubljenu poziciju treba ne samo povratiti nego potom i zadržati, što iziskuje puno snage, napora, traženje nekih novih pristupa osim klasične trgovine.
Srbija bi mogla da izvozi, a to ne čini, više poljoprivrednih proizvoda, sokova, kisele vode, vina, mesnih prerađevina, obuće, nameštaja i drugih proizvoda koji bi bili konkurentni na ruskom tržištu. Jedini problem je zadovoljiti tako veliko tržište dovoljnim količinama proizvoda, što domaće kompanije, zbog nedovoljne proizvodnje, ne mogu da izdrže. Od srpskih proizvoda trenutno su prisutni lekovi, podovi, podne obloge,
kao i građevinske usluge, koje su bile prisutne i ranije, a sada se vraćaju na rusko tržište. Srpski građevinari, poznati po kvalitetu rada i svom iskustvu, ponovo učestvuju na tenderima za realizaciju različitih projekata u velikim gradovima kao što su Moskva i Sankt Petersburg, gde je konkurencija velika, ali možda bi trebalo da se okrenu i poslovima u drugim ruskim regionima, kojih ima više od 80, a gde je izvesnije da će srpske firme pronaći svoje mesto.

Izvozne procedure i standardi
Za izvoz robe na rusko tržište neophodno je posedovanje sertifikata FORM-a o poreklu robe. Sertifikat se izdaje od strane Privredne komore Srbije ili ovlašćenih carinskih ispostava. Da bi se iskoristile povlastice režima slobodne trgovine neophodno je imati sertifikat FORM-a roze boje, dok je za režim preferencija potreban sertifikat FORM-a žute boje. Neophodni su i svi standardni dokumenti, tovarni list i drugi, kao i ruski sertifikat kvaliteta GOST R, bez obzira da li kompanija već ima neke od ISO ili drugih standarda. Bilo koja roba da se isporučuje u Rusiju mora biti sertifikovana ovim standardom. Kompanija može da sertifikuje sam proizvod, ali i kompletnu proizvodnju. Sertifikati se dobijaju od ruskih sertifikacionih kuća,
a dodatne informacije o tome kako dobiti sertifikat možete dobiti od Agencije za standardizaciju ili od Trgovinskog predstavništva Ruske Ambasade. Osim sertifikata FORM-a svaki proizvod mora da ima etiketu na ruskom jeziku, kao i akciznu markicu, a obavezna je i bankarska garancija.

Poslovni običaji
Govoreći o aktuelnoj problematici poslovanja u Rusiji treba istaći da danas strani preduzetnici moraju da ulože puno novca i truda u osvajanju tržišta na kojem su se pozicionirale sve svetske multinacionalne kompanije. Kao primer treba istaći da jedan minut oglašavanja na nekoj od moskovskih televizija iznosi
oko 25.000 dolara. Stoga se savetuje preduzetnicima da svoje proizvode plasiraju u nekim od manjih gradova u unutrašnjosti Rusije što će im biti lakše i jeftinije. Preduzeća takođe moraju da vode računa da svojom proizvodnjom mogu da zadovolje potrebe tog velikog tržišta, na kojem sigurno ima mesta i za
kvalitetne srpske proizvode poput proizvoda prehrambene industrije i nameštaja.
Osim konstantnog istraživanja tržišta, preporučuje se kompanijama da se prijavljuju na tenderima koje objavljuje država.
Tendere dobija onaj ko ponudi bolje uslove. Primer za to je nekoliko domaćih preduzeća koja već godinama uspešno posluju na ruskom tržištu.
U Rusiji je sve izraženija namera da se razvija ekonomija, prvenstveno proizvodnja, a ne samo trgovina. U onom klasičnom smislu olakšice nisu tako velike, kada, na primer, govorimo o oslobađanju od poreza.
Politika je dosta stroga i strani investitor je praktično u istoj poziciji kao i ruski proizvođač ili investitor. Ali Rusi vas teraju u investicije na drugi način, a to je zaštita domaćih proizvođača. Da biste uspešno radili i učestvovali u velikim programima države i njenih fondova i snabdevali ruske građane svojim proizvodima, praktično morate biti domaći proizvođač. Rusija je danas razmažena i arogantna. U Rusiji ili radite i investirate dugoročno, kadrovski i finansijski, ili ne radite uopšte. U Rusiji se mogu zaboraviti načini
poslovanja uobičajeni u zapadnom svetu. Ovde morate biti fizički prisutni i to najmanje dve godine, ako želite poslovati s Rusima, i izdvojiti najmanje pola miliona dolara za obradu tržišta i sklapanje poznanstava. Možete zaboraviti to da ćete doći na sajam, biti dva-tri dana i sklopiti ugovor. Ako to i uspete, verovatno
ćete biti prevareni. Kod Rusa još vredi poslovica koja je neshvatljiva zapadnom tržištu, „radije ću izgubiti milion dolara s prijateljem, nego zaraditi dve s budalom“.
Ruski biznismen će vas poštovati samo ako mu posvetite vreme, s njim jedete, pijete i provodite se. Ispunite li taj uslov, možete ovde uspeti apsolutno u svemu.
Najveća prednost poslovanja u Rusiji je u tome što ona ima ogroman tržišni potencijal, što kupovna moć potrošača raste iz godine u godinu i što postoje konkurentni uslovi poslovanja.
Konstantna borba je prisutna i proizvod mora da bude konkurentan po kvalitetu, ceni i količini.

Sastanak sa ruskim partnerom
Značajne promene poslednjih godina u Rusiji dovele su i do promena u poslovanju. U poslovanju ruskih partnera veoma je zastupljena tehnologija, podjednako se koristi internet, fax, lični kontakti, sastanci
itd. Radni dan u Rusiji je standardan, od 9- 18h, 40 radnih sati nedeljno i većina kompanija tako posluje. Naravno ukoliko ima posla, ljudi rade i duže. Pauza za ručak, oko 13h, obično traje oko sat vremena.
Domaći partneri treba da se pripreme na velike gužve u saobraćaju koja je specifičnost velikih gradova. Tako da se može desiti da se na sastanak stigne i sa zakašnjenjem od 2-3 sata, što je u velikim
gradovima poput Moskve sasvim normalna pojava. Tako da ruski poslovni partneri praktikuju gradski prevoz.
U donošenju poslovnih odluka ključnu ulogu određuje cena. Saradnja zavisi od ponuđene cene. Tako da
ponekad poslovi mogu da se ugovore veoma brzo. Donošenje odluka u ruskim firmama ne traje dugo, veoma su operativni i ukoliko postoji interes vrlo brzo će doći do finaliziranja saradnje. Ukoliko
nisu zainteresovani isto tako su spremni da odmah kažu Ne.
Ukoliko je dogovor postignut obavezno se potpisuje ugovor ili predugovor. Obavezna je i bankarska garancija koja se izdaje od strane ovlašćene banke, koja vrši neku vrstu monitoringa do dana dok
se ne izvrši isplata. Tek nakon dobijanja ovog dokumenta, roba ili može da uđe odnosno izađe iz Rusije. Bez toga nijedna spoljna trgovinska operacija ne moze da prođe rigoroznu kontrolu, pogotovu u izvozu bez avansnog plaćanja.
Ukoliko neko namerava ozbiljno da posluje na tržištu Rusije, neophodno je da otvori svoje predstavništvo. Od ove godine taj proces otvaranja je znatno olaskšan i transparentan. Ranije se dugo čekalo, dok danas sve neophodne informacije i dokumenta mogu da se dobiju na jednom šalteru.Postoji spisak dokumenata koji moraju da se podnesu i određeni rokovi u okviru kojih je firma tj. predstavništvo registrovano.

Najvažnije ruske institucije u Srbiji
• Ambasada Ruske Federacije;
• Trgovinsko predstavništvo ruske Ambasade;
• Trgovinsko-Industrijska komora Ruske Federacije, www.tpprf.ru;
• Ruski Dom, www.ruskidom.org.yu.

Sporazum o slobodnoj trgovini
Međuvladin sporazum o slobodnoj trgovini između Rusije i Srbije je prvi sporazum Rusije sa zemljom iz „dalekog“ inostranstva u sferi liberalizacije spoljnotrgovinskog režima, potpisan 28. avgusta 2000. godine. Sporazum je usmeren na proširenje i stimulisanje uzajamnih trgovinsko-ekonomskih odnosa, povećanja zaposlenosti, postizanje proizvodne i finansijske stabilnosti, obezbeđivanja uslova za lojalnu konkurenciju, kao i harmonizaciju carinskih procedura i postupka primene propisa o poreklu robe. Sporazum se primenjuje od momenta potpisivanja, ali još uvek nije ratifikovan od strane ruske Dume. Skupština
Srbije, odnosno, tadašnje SR Jugoslavije, ratifikovala je sporazum još avgusta 2001. godine.
Sporazum predviđa etapno eliminisanje, u periodu od pet godina, uvoznih carinskih dažbina za robu, koja vodi poreklo iz jedne od ugovornih strana. U toku tog perioda, komponentni organi obe zemlje definišu spisak proizvoda na koje se režim slobodne trgovine ne primenjuje.

U spisak izuzetaka iz režima slobodne trgovine pri uvozu u Srbiju ušli su sledeći proizvodi:
• hemijska i mineralna đubriva;
• vazdušne pumpe, gasni kompresori, ventilatori;
• ventili i analogna armatura;
• kotrljajući ležajevi;
• električni motori i generatori, transformatori, akumulatori;
• traktori, putnička i teretna vozila.

Pri izvozu u Rusiju izuzeci iz režima slobodne trgovine primenjuje se na sledeće domaće proizvode:
• živinsko meso, skrob, kobasičarski proizvodi, šećer, konditorski proizvodi;čokolada, sok od jabuke, pivo, vino od grožđa, alkohol, cigarete;
• lekovi, sapun i sredstva za pranje;
• vunene tkanine, pamučne, predivo;
• kompresori za frižidere, frižideri, mašine za pranje rublja;
• kase, televizori i radioprijemnici;
• traktori, putnička vozila;
• nameštaj od drveta, vreće za spavanje, posteljno rublje.

Osim toga, usaglašen je spisak od 140 pozicija lekova, pri čijem se uvozu u Rusiju primenjuju specijalne (umanjene) carinske dažbine.

I. Novosel