SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER

           EXPORTER 7

Kalkulacija izvozne cene

Kao što smo pisali u prethodnom broju Exportera, izvozna cena predstavlja jedan od najvažnijih elemenata ponude i eventualnog budućeg ugovora o spoljnotrgovinskom poslu.



Izvozna cena proizilazi iz procesa kalkulacije koji obuhvata faze pretkalkulacije, kontrolne kalkulacije i konačne kalkulacije. U najkraćem, tokom pretkalkulacije izvoznik određuje svoju cenu na bazi pretpostavljenih troškova, zatim je u fazi kontrolne kalkulacije koriguje za visinu stvarno nastalih troškova realizacije izvoza, da bi, u okviru konačne kalkulacije, izvršio analizu završenog posla kako bi stvorio
osnovu za realno planiranje narednih aktivnosti.
Prilikom definisanja konkretne cene, moguće je koristiti metode dodavanja, odnosno oduzimanja troškova. U prvom slučaju, preduzeće na proizvođačku ili nabavnu cenu dodaje sve troškove realizacije posla, kao i svoju zaradu, a zatim ovaj zbir deli sa količinom robe kako bi se dobila jedinična cena. Kod primene metoda oduzimanja troškova, izvoznik od planirane cene robe odbija sve realne troškove i svoju proviziju
i dolazi do najviše proizvođačke, odnosno nabavne cene na domaćem tržištu koja izvozni posao čini rentabilnim.
Osim ukupnih troškova i ciljne zarade, na ugovornu cenu utiču i drugi faktori, među kojima su najvažniji cene konkurenata, zatim ostale tržišne cene iste vrste proizvoda, kao i svetske cene za određene, specifične vrste robe. Bez obzira na metod formiranja cene, ona može biti određena na dva načina. U zavisnosti od toga da li je u ugovoru cena precizno definisana ili ne, postoje fiksna cena i klizna cena.

Fiksna cena

Fiksna cena podrazumeva da se ugovorom o spoljnotrgovinskom poslu cena tačno odredi, pri čemu ne podleže nikakvim izmenama do trenutka isporuke robe. Ona je karakteristična za kraće rokove isporuke i plaćanja (do 90 dana) i predvidljive makroekonomske uslove, kao što je stopa inflacije. U tom slučaju, cena se definiše numerički u određenoj valuti, uz primenu odgovarajuće INCOTERMS klauzule. Imajući u vidu da, čak i u najrazvijenijim privredama, troškovi i cene imaju tendenciju porasta u dužem roku, fiksiranje prodajne cene najčešće neće biti u interesu izvoznika. Interes izvoznika nalaže da se u ugovoru izbegne fiksiranje prodajne cene. Umesto toga, preporučuje se korišćenje klizne cene.

Klizna cena

Iz navedenih razloga, u spoljnotrgovinskim poslovima preporučuje se korišćenje kliznih cena kojima prodavci, zapravo, vrše minimiziranje rizika vezanih, posebno, za isporuku robe veće dodate vrednosti, kod kojih se proces proizvodnje i isporuke odvija u dužem periodu. Klizna cena se određuje u skladu sa metodom klizne skale za svaku pojedinačnu isporuku robe upotrebom određene formule.
Kad je reč o berzanskoj robi, poput obojenih metala ili poljoprivednih proizvoda, normalna je praksa da se cena ugovara terminski, tj. u vreme isporuke, sa pozivom na aktuelne berzanske kotacije.

D. Pejčić