SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER

           EXPORTER 7

ISO sistem kvaliteta

Bilo da se radi o državnim organima, proizvodnim ili trgovinskim preduzećima, ISO sistem upravljanja kvalitetom predstavlja osnov za ostale standarde



U prethodnim brojevima Exportera smo pisali o sistemima kvaliteta (Quality System – QS) i standardima koji se mogu smatrati nadogradnjom sistema kvaliteta ISO. To je sistem upravljanja kvalitetom koji najčešće predstavlja osnovu za ostale standarde i stoga smo smatrali da su naša preduzeća makar upoznata sa ovim sistemom, ako ga već ne poseduju. Ipak, dobili smo par upita u kojima preduzeća
predlažu da pišemo upravo o ovom paketu standarda. Dakle, njegovo veličanstvo – ISO sistem kvaliteta.

O ISO standardima uopšte

Iako je uticaj standarda u svakodnevnim aktivnostima često nevidljiv, oni čine ogroman doprinos u gotovo svim aspektima našeg života. Svi mi unapred podrazumevamo da će proizvod koji kupimo kvalitetom odgovarati našim zahtevima, da će biti kompatibilan sa uređajima koje već posedujemo, da će ispunjavati pretpostavljene kriterijume bezbednosti, pouzdanosti i efikasnosti, kao i obezbeđivati svaku od tih pogodnosti po odgovarajućoj ceni.
Međunarodna organizacija za standardizaciju, ISO (International Organisation for Standardisation), je najveća svetska institucija za razvoj standarda i predstavlja mrežu nacionalnih instituta u 156 zemalja, na bazi jedan član - jedna zemlja, sa sedištem u Ženevi u Švajcarskoj gde se ceo sistem koordiniše. Iako je ISO nevladina organizacija, mnogi članovi nacionalnih instituta su ili imenovani od strane izvršnih vlasti
u svojim zemljama ili su u isto vreme članovi tih izvršnih vlasti. Samim tim, ISO predstavlja organizaciju u
kojoj se konsenzusi postižu na bazi rešenja koja odgovaraju zahtevima kako poslovnih, tako i drugih interesnih grupa kaošto su potrošači ili državna uprava.
Naime, usvajanje ISO standarda za poslovne korisnike znači da dobavljači mogu da baziraju razvoj svojih proizvoda i usluga na specifikacijama koje imaju široku prihvaćenost u njihovim sektorima, što znači da poslovni subjekti koji koriste međunarodne standarde mogu da se takmiče sa konkurentima na tržištima širom sveta. Za državne uprave, međunarodni standardi obezbeđuju tehnološku i naučnu bazu koja
omogućava kreiranje zdravstvenog, bezbednosnog, ekološkog i pravnog okvira. Za potrošače, postojanje globalne kompatibilnosti tehnologija koja se postiže primenom međunarodnih standarda na razvoj proizvoda i pružanje usluga donosi mogućnost značajno šire ponude, kao i pozitivne efekte
konkurentske borbe između dobavljača. Pored toga, samačinjenica da proizvod ili usluga odgovara međunarodnim standardima pruža garanciju njihove bezbednosti, kvaliteta i pouzdanosti i samim tim neku vrstu sigurnosti za potrošače.

ISO standardi serije 9000

Porodica standarda ISO 9000 prvenstveno je bazirana na upravljanju kvalitetom. U praksi to znači da organizacija treba da ispoštuje određene principe kvaliteta: Organizacija usmerena prema potrošaču
Celokupna organizacija razume potrebe i očekivanja potrošača u vezi sa proizvodima, isporukom, cenom ili pouzdanošću i nastoji da održi trajne veze sa korisnicima proizvoda ili usluga.

Liderstvo

Menadžment preduzeća ima obavezu da povede zaposlene sopstvenim primerom, da uspostavi jednistvo zajedničkog cilja i definiše smer kojim bi organizacija trebala da se kreće. Lider mora i da kreira ambijent koji ohrabruje saradnike da dostignu ciljeve organizacije.

Uključenost zaposlenih

Organizacija mora da ohrabri zaposlene da prihvate odgovornost za rešavanje problema i unapređene procesa, kao i da omogući zaposlenima da konstantnim sticanjem novih znanja i veština kao i slobodnom razmenom znanja i iskustava unutar timova i grupa doprinesu zadovoljstvu pri obavljanju posla kao
i rezultatima organizacije.

Procesni pristup

Svi procesi neophodni za ostvarenje željenog rezultata moraju biti definisani, a ulazi i izlazi iz procesa zajedno sa vezama sa funkcijama organizacije identifikovani i praćeni. Pored toga, organizacija mora da definiše jasne nadležnosti upravljanja procesima, kao i da omogući korisnicima obuku, materijal i
potrebne informacije.

Sistemski pristup upravljanju

Definisanje sistema identifikacije ili razvoja procesa i njegovo postavljanje na način da zadati cilj bude dostignut na najefikasniji način. Sistemski pristup podrazumeva i potpuno razumevanje međuzavisnosti procesa u sistemu kao i neprekidno unapređenje sistema kroz merenje i vrednovanje rezultata.

Neprekidno unapređenje

Princip ohrabruje uvođenje malih, inkrementalnih unapređenja procesa i sistema, kao i neprekidno poređenje učinaka sa postavljenim kriterijumima.

Prilaz donošenju odluka na bazi činjenica

Prikupljanje onih podataka i informacija koji su relevantni za ispunjenje unapred postavljenih ciljeva, kao i analizu prikupljenih podataka korišćenjem validnih metoda.

Obostrano korisni odnosi sa dobavljačima

Organizacija treba da identifikuje i izabere ključne dobavljače, sa kojima kroz jasnu i otvorenu komunikaciju i zajednički rad na razvoju i unapređenju proizvoda i procesa treba da ostvari dugoročnu saradnju na obostranu korist.

Kao što se vidi, principi na kojima se bazira ISO standard serije 9000 su prilično opšteg tipa i odnose se na način na koji su organizovani procesi unutar organizacije. To praktično znači da se u svakom trenutku zna: ko, kako, kada i gde obavlja aktivnosti vezane za optimalno funkcionisanje poslovnog sistema radi obezbeđenja kvaliteta. Pored toga, koristi uvođenja sistema kvaliteta su i povećanje profita poslovnog sistema, smanjenje troškova poslovanja, povećanje nivoa kvaliteta proizvoda i usluga, uklanjanje
barijera za poslovanje na domaćem i svetskom tržištu, mogućnost povećanja cene prodaje na domaćem i svetskom tržištu na osnovu kvaliteta, povećanje cene poslovnog sistema pri promeni vlasništva,
smanjenje cene koštanja proizvoda i usluga koja se ostvaruje kroz smanjenje troškova za kvalitet, ostvarivanje zahteva tržišta, povećanje konkurentske sposobnosti poslovnog sistema i dr.
U seriji standarda ISO 9000 postoje sledeći „podsistemi“:
ISO 9001 – primenjuje se u poslovnim sistemima gde upravljanje kvalitetom počinje istraživanjem i završava se u fazi upotrebe, odnosno tamo gde se proizvod u sistemu razvija od ideje do faze postupotrebe.
ISO 9002 – odnosi se na poslovne sisteme čije aktivnosti upravljanja kvalitetom započinju u fazi proizvodnje, a završavaju se u fazi upotrebe, odnosno u sistemima koji nemaju projektovanje i razvoj (npr. rade po licenci).
ISO 9003 - projektovanje i atestiranje sistema kvaliteta u poslovnim sistemima čije aktivnosti upravljanja kvalitetom započinju u fazi kontrole, a završavaju se u fazi upotrebe, odnosno u sistemima koji rade završnu ugradnju i kontrolu.
ISO 9004 - primena elemenata standarda u projektovanju i uvođenju sistema kvaliteta u preduzeću, a radi obezbeđenja kvaliteta.
Standardi 9001, 9002 i 9003 su obavezni za dobijanje sertifikata, a standard 9004 sadrži preporuke koje treba implementirati. Još se kaže i da ISO 9004 služi za interno obezbeđenje kvaliteta, a 9001, 9002 i 9003 za eksterno.
Važno je istaći da su standardi familija ISO 9000 i ISO 14000 stekli svetsku reputaciju kao generički standardi sistema menadžmenta, što znači da se mogu primeniti na bilo koju organizaciju nevezano od veličine, finalnog proizvoda ili usluge, na bilo koji sektor ili aktivnost kojim se organizacija bavi, kao
i na bilo koju organizaciju nevezano od toga da li se radi o poslovnoj organizaciji, javnoj organizaciji ili vladinom ogranku.
„Sistem menadžmenta’’ odnosi se na organizacionu strukturu za upravljanje sopstvenim procesima ili aktivnostima, koji transformišu resurse u proizvode ili usluge koji zadovoljavaju ciljeve organizacije, kao što su zadovoljavanje zahteva potrošača za kvalitetom, usaglašavanje sa propisima ili ispunjavanje
ciljeva zaštite životne sredine. Niti jedan niti drugi standard nisu obavezni za implementiranje, ali je sam napor organizacije uložen ka ostvarenju zahteva koji propisuju ovi sistemi kvaliteta jasna garancija
svim zainteresovanim stranama da je organizacija svesna svoje pozicije u okruženju i da je spremna da investira u sistematičan i permanentan rad kako bi se ciljevi organizacije ostvarili na zadovoljstvo uprave, potrošača, poslovih partnera, administrativnih vlasti i drugih zainteresovanih strana, uz očuvanje i
unapređenje životne sredine.
Organizacije koje se upuste u uvođenje ovih sistema upravljanja mogu da računaju da će na duži rok moći da isporuče kvalitetne i konkurentne proizvode kako na domaćem tako i na inostranim tržištima, uz sistematsko postizanje i održavanje saglasnosti sa ekološkim zakonima i regulativama u svojoj industriji
i vezanim granama industrije. Pored toga, organizacija se postavlja u puno povoljniji položaj u kontaktima sa vladinim institucijama, potrošačima se demonstrira da je spremna da ponudi proizvod ili uslugu koja je u skladu sa smanjenjem negativnog uticaja na okolinu, umanjuju se cene osiguranja, potrošnja energije i drugih resursa, samim tim dolazi se i do prednosti na tržištu.
ISO standard serije 9000 je doživeo reviziju 15. decembra 2000. godine i od tada svi standardi iz serije 9000 dobijaju sufiks „:2000“.

Postupak uvođenja sistema kvaliteta

Globalni postupak rada menadžmenta na razvoju sistema kvaliteta (QS) izgleda otprilike ovako:

• priprema primene standarda serije ISO 9000,
• snimanje stanja kvaliteta u poslovnom sistemu,
• projektovanje QS,
• uvođenje QS,
• atestiranje QS i
• provera atestiranog QS.

Najveći deo posla oko uvođenja sistema kvaliteta pada na menadžment preduzeća koji pokreće postupak, radi na internoj organizaciji tokom rada konsultantske kuće i obezbeđuje održavanje sistema kvaliteta. Zato ćemo najviše pažnje posvetiti upravo ulozi menadžmenta u ovom procesu.
U fazi pokretanja postupka, menadžment radi na iniciranju postupka i pripremi za uvođenje sistema, odnosno sprovodi sledeće aktivnosti:

• donošenje odluke o uvođenju QS,
• izbor spoljnih saradnika (konsultantske kuće) za rad na uvođenju QS,
• izbor metodologije za rad na uvođenju QS,
• izbor planova i programa za obrazovanje kadrova,
• obrazovanje kadrova.
U fazi snimanja stanja aktivnosti menadžmenta obuhvataju:
• donošenje odluke o utvrđivanju nivoa QS,
• instaliranje modela i softvera za snimanje stanja QS,
• određivanje tima za snimanje stanja,
• definisanje planova snimanja,
• snimanje stanja,
• izveštaj o postojećem stanju.
Projektovanje QS zahteva sledeće aktivnosti:
• donošenje odluke o projektovanju QS,
• projektovanje modela QS,
• projektovanje osnovne dokumentacije QS,
• obuka kadrova za prihvatanje projektovanih rešenja,
• donošeje odluke o sprovođenju projektovanih rešenja.
Samo uvođenje QS podrazumeva:
• određivanje organizacije za primenu projektovanih rešenja
• provera projektovanih rešenja
• donošenje odluke o primeni rešenja u celom poslovnom sistemu
• primena projektovanih rešenja
Nakon toga dolazi atestiranje sistema:
• donošenje odluke o atestiranju QS
• uvod u izvršenu pripremu za atestiranje QS
• izbor organizacije za atestiranje QS
• analiza postupka za atestiranje QS
• atestiranje QS
• završni razgovor
Poslednja faza pre sertifikacije je provera sistema kvaliteta i
obuhvata:
• donošenje odluke o proveri QS
• provera delova QS
• donošenje odluke o internoj oceni QS
• interna ocena QS pred ponovno atestiranje
• ponovno atestiranje QS
• završni razgovor.
Sertifikaciju standarda, odnosno verifikaciju ispunjenosti vrše sertifikaciona i akreditaciona tela, a njih za ovaj standard ima jako puno, jer se, kao što smo rekli, radi o bazičnom sistemu kvaliteta.

Standardi porodice ISO 14000

Serija standarda ISO 14000 nastala je kao odgovor na svakodnevno povećanje brige o životnoj sredini kao i proporcionalnom povećanju broja zakona koji obrađuje ovu materiju, odnosno kao sredstvo da se pomogne svakoj organizaciji da postavi svoje poslovanje na način da odgovori na rastuće zahteve zaštite životne sredine. Pored izbegavanja problema od strane mikrookruženja i zakonodavstva usled nepridržavanja ekoloških normi, organizacije koriste sisteme ekološkog upravljanja kao svoju konkurentsku prednost, nudeći proizvode koji sa jedne strane ne štete životnoj sredini, a nastali su kroz proces koji sam po sebi ne može da naudi prirodnom okruženju.
Sam proces implementacije podrazumeva nekoliko faza. Kao prvo, od najvišeg rukovodstva očekuje se da definiše ekološku politiku organizacije, i obezbedi da ona odgovara prirodi, obimu i ekološkim uticajima njenih aktivnosti, proizvoda ili usluga, kao i da se obaveže na kontinualno poboljšanje i usaglašavanje sa relevantnim zakonskim i drugim propisima.
Po formulisanju ekološke politike, prelazi se u fazu planiranja, u cilju ostvarenja ekološke politike. U ovoj fazi, organizacija treba da:
• identifikuje, vrednuje i upravlja ekološkim aspektima i uticajima koji ti aspekti imaju na proizvodnju, proizvode ili usluge organizacije;
• identifikuje zakonske i druge interno propisane zahteve;
• identifikuje propisane ciljeve za svaku relevantnu funkciju u organizaciji, u skladu sa ekološkom politikom;
• donese planove ekološkog upravljanja i programe kako bi sprovela postavljene ciljeve.
U fazi primene i funkcionisanja, organizacija treba da:
• definiše, dokumentuje i objavi organizacionu strukturu kao i uloge, odgovornosti i ovlašćenja svih učesnika. Pored ovoga, neophodno je i obezbediti postojanje ljudskih, finansijskih i tehnoloških resursa, kao i da se odredi predstavnik rukovodstva odgovoran za sprovođenje programa;
• ustanovi sistem interne i eksterne razmene informacija o zahtevima i očekivanjima, koji proizilaze iz sistema ekološkog upravljanja, kao i da dokumentuje postupke, njihovo sprovođenje, kao i tekuća stanja po pitanju sprovođenja određenih postupaka;
• ustanovi i održava sistem upravljanja dokumentima kao i sistem arhiviranja, koji će biti u skladu sa zakonskim regulativama i internim propisima.
U fazi proveravanja i korekcije, uspostavlja se kontrolna funkcija sistema ekološkog upravljanja i to kroz:
• praćenje i merenje efektivnosti upravljačkih aktivnosti;
• korektivne i preventivne mere po pitanju neusaglašenosti;
• održavanje zapisa o obuci, proverama i ocenjivanju;
• sprovođenje preispitivanja sistema ekološkog upravljanja.
Poslednja faza predstavlja preispitivanje od strane rukovodstva, kako bi u vremenskim intervalima koje odredi preispitalo sistem ekološkog upravljanja i na taj način obezbedilo njegovu neprekidnu podobnost, adekvatnost i efikasnost. Preispitivanje obuhvata:
• preispitivanja opštih i posebnih ciljeva i učinaka;
• nalaze proveravanja sistema ekološkog upravljanja;
• ocenjivanje efikasnosti sistema ekološkog upravljanja;
• ocenjivanje pogodnosti ekološke politike u svetlu promenjenih zakona, napretka u nauci i tehnici, kao i izmena priozvoda i aktivnosti organizacije.

Neki od ostalih ISO standarda

ISO 19011:2002 predstavlja uputstvo za implementaciju principa ocene sistema kvaliteta, upravljanje programima ocene, sprovođenje ocene sistema upravljanja kvalitetom i sistema zaštite životne sredine, kao i potrebna znanja koja treba da poseduju ocenjivači sistema upravljanja zaštitom životne sredine. Ovaj sistem se može primeniti u svakoj organizaciji koja ima potrebu za sprovođenjem eksterne
ocene sistema kvaliteta.
ISO/IEC 25000:2005 je uputstvo za upotreba nove serije Međunarodnih standarda u oblasti softverskih proizvoda pod nazivom Software product Quality Requirements and Evaluation (SQuaRE).
ISO/IEC 27000:2005 obuhvata upravljanje rizikom po sigurnost podataka u organizaciji. Ovo se pre svega odnosi na IT industriju ali je primenljivo i u svim drugim organizacijama koji rade sa podacima poverljive prirode, kao što su banke i druge finansijske institucije i sl. Posedovanje ovog sertifikata „verifikuje“ sigurnost klijentima takvih organizacija da su njihovi podaci prilikom obrade i transfera zaštićeni od dolaska u pogrešne ruke. Ovo može predstavljati značajnu konkurentnu prednost imajući u vidu sve veće rizike po sigurnost podataka i njihovu zloupotrebu.

G. Radosavljević