SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER

           EXPORTER 7

Enterijer poslovnog prostora

Kako izabrati adekvatan poslovni prostor, koji će istovremeno na najbolji način predstaviti vrstu i stil poslovnja, ali i zadovoljiti funkcionalno- strukturalne potrebe kompanije? – problem je koji se nameće svim savremenim rukovodiocima firmi, kako u svetu, tako i kod nas.



Stručnjaci iz oblasti tranzicije predviđaju rapidan rast poslovnog prostora u Srbiji u narednom periodu.
Interesovanje i ulazak stranog kapitala i kompanija koje ga prezentuju nameće način poslovanja koji postavlja visoke zahteve prilikom izbora poslovnog prostora.
Poslovni prostor, sa jedne strane, gradi i oslikava imidž firme, a sa druge, to je mesto gde svakodnevno radi određeni broj ljudi, pa, s toga, u radnom prostoru treba obezbediti prijatan ambijent, funkcionalnost i mogućnost primene savremenih tehnologija.

O čemu treba voditi računa prilikom kreiranja poslovnog prostora?

Prilikom pristupa uređenju poslovnog prostora, prvenstveno treba voditi računa o tipu poslovanja, kojim se bavi budući korisnik. Zatim treba definisati nastup, kojim firma želi da se reprezentuje svojim klijentima. Time se stvara prvi utisak, koji je najčešće veoma bitan i dosta govori o karakteru i kvalitetu poslovanja.
Utisak koji na posetioce ostavlja enterijer može biti: agresivan/ napadan ili diskretan/ nenametljiv; „težak’’, pretrpan detaljima i zatvoren ili transparentan, od „lakih’’, prozirnih/ prosvetljenih materijala- prostor svedenih formi.
Bitno je dobro koncipirati i dosledno sprovesti projekat uređenja poslovnog prostora. Takođe, podjednako je važno voditi računa o kvalitetu radnog dela prostora, koji treba da stimuliše zaposlene da pruže maksimum svoje kreativnosti i uspešno i efikasno izvršavanje radnih zadataka.
Kreiranje enterijera jednog prostora nije samo ubacivan je i raspored dizajniranog nameštaja, već pažljivo uklapanje materijala, boja, formi i osvetljenja u prethodno dobro funkcionalno rešenje.

Osvetljenje

Veoma važan, gotovo najznačajniji element u prostoru je osvetljenje. Prvenstveno zbog psihološkog efekta koji se ostavlja na ljude, koji u tom prostoru borave. Kao dve osnovne kategorije, razlikujemo prirodni i
veštački tip osvetljenja. Značaj prirodnog osvetljenja je veoma veliki i gotovo da je obavezno, u kombinaciji sa veštačkim, u kvalitetnim poslovnim prostorima u kojima zposleni borave i rade. To
je neophodno ne samo zbog kvalitetnijeg rada, već i zbog kontakta sa spoljnim svetom. Međutim, u veoma razvijenim zemljama, kao što je Japan, gde je svaki kvadratni santimetar dobro lociranog poslovnog prostora od neprocenjive vrednosti, često se javljaju i kancelarije u koje ne dopire prirodna svetlost. Visoko razvijena tehnologija omogućila je primenu sistema sunčevih kolektora i kablova sa optičkim vlaknima, kako bi se prirodno osvetljenje dovelo do svh radnih mesta. Što se tiče rešavanja veštačkog osvetljenja, rasvetna tela je neophodno postaviti tako da svako radno mesto ima potrebno osvetljenje za rad, što podrazumeva boju svetla i količinu luksa na površini stola. Ona, opet, zavisi od konkretnog posla koji se obavlja. Osvetljenjem se možemo igrati, praveći atmosferu od ozbiljnog i dramatičnog do opuštenog i čak veselog prostora. Naravno, svetlom možemo naglasiti i funkciju pojedinih segmenata u jednoj kancelariji, npr. konferenciju ili nisko sedenje odvojiti od radnog dela u kabinetima. Njime se naglašavaju natpisi, info pultovi itd.
Dobro je da svetlo bude indirektno i da naglašava oblike, a da svako radno mesto ima direktno svetlo na radnoj površini. Svetlom je ponekad moguće napraviti atmosferu koja potire sve manju granicu između poslovnih i stambenih prostora, kao kada su u pitanju kabineti. Plafoni najčešće podržavaju priču ispričanu svetlom. Moguće ih je povezati sa zidovima, bojom, formom i kombinacijom materijala.

Nameštaj u poslovnom enterijeru

Moderni poslovni enterijeri najčešće su transparentnog karaktera, povezani i otvoreni, dakle „pejsažnog“
(landscape) tipa, ređe su sa postavljenim pregradama ili pregrađenim zasebnim kancelarijama. Landscape tip poslovnog prostora omogućuje bolju komunikaciju i interakciju među zaposlenima, kao i, sa arhitektonskog stanovišta, postizanje fluidnosti prostora, pretapanje iz jedne u drugu funkcionalnu celinu, transparentnost i primenu lakih pregrada. Pregrađene prostorije, unutar jednog poslovnog prostora, su uglavnom one koje zahtevaju izolovanost, bilo zbog karakterističnog sadržaja, potrebe nedopiranja
prirodnog svetla ili izolovanost od buke. Takvi prostori se imenuju kao: konferencijske sale, sale za projekcije i prezentacije, posebne kancelarije u koje su smešteni rukovodioci, direktori, mada se i tu najčešće koriste staklene pregrade, zatim čajne kuhinje i/ili kafeterije za zaposlene.
Kako je sve veći broj savremenih kompanija, po uzoru na zapadni sistem, orijentisano na to da pažljivo planira širenje svog posla i kapaciteta, poslovni prostor mora biti fleksibilan, a nameštaj funkcionalan, kompatibilan, udoban i mobilan. Moderan kancelarijski nameštaj je najčešće svetlih, pastelnih tonova. Ako je vidljiva struktura drveta onda se bira svetlo drvo, npr. jasen i bukva. Trenutno su veoma aktuelne amorfne ergonomske linije, sa velikim mogućnostima kombinovanja. Najvažniji element kancelarijskog nameštaja je radna stolica, koja pre svega mora biti udobna, pokretljiva, sa mogućnošću promene visine sedišta i ergonomskim naslonom sa podešavanjem nagiba. Neophodno je da materijal bude pogodan za lako održavanje. Najprijatniji za rad su tekstil ili mikrofiber koji ne povećavaju temperaturu tela. Radna stolica bi trebalo da ima rukonaslone, da bi ruke imale oslonac. Dizajnom nameštaja potrebno je odvojiti operativu od menadžmenta, odnosno rukovodstva. Pri tome ne treba biti radikalan, jer je to još jedan od parametara koji definiše stav firme prema zaposlenima.
Veoma interesantan princip u oblikovanju radnih prostora je formiranje „radnih stanica“. One nastaju grupisanjem nekoliko stolova sa pokretnim kasetama i nosačima kućišta kompjutera, koji su odvojeni pregradama sa policama. Na taj način je svako radno mesto poseban entitet, sa svim elementima potrebnim za rad, ali ne u sopstvenom prostoru već u okviru svog radnog mesta. Tako formirana
radna mesta je moguće organizovati po sektorima, gde je direktna komunikacija zaposlenih omogućena ustajanjem. Na ovaj način svako radno mesto ima svoju individualnost i autonomiju, a u isto vreme je komunikacija među zaposlenima brža, jenostavnija dok ceo prostor dobija novu dimenziju - dinamičnost.
Kabineti za menadžment su po dizajnu najčešće oštrih linija, sa čistim formama. Komadi nameštaja su izrađeni od skupljih materijala (koža, plemenito drvo, staklo...), koji jednostavnu formu čine elegantnom. Pregradni zidovi mogu biti: puni- lako-montažni, gipsani ili stakleni, sa potrebnim zastorima, kako bi se prostor mogao po potrebi i vizuelno zatvoriti.

Na kraju možemo zaključiti da savremeni radni prostor postaje sve humaniji. To je mesto u kome ljudi provode sve više vremena, pa zato još jednom treba naglasiti da kvalitetno rešen radni ambijent mora biti prijatan, funkcionalan i u potpunosti prilagođen potrebama čoveka.

dipl. inž. arh. Ivana Turza