SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER
   
           EXPORTER 5

SAJMOVI (TREĆI DEO)

Koliko košta sajam? Da li sajam za preduzeće predstavlja trošak ili dobru investiciju?

U prethodnim brojevima Exportera pisali smo o uticaju i značaju sajma za poboljšanje prodaje, savetima za dobru organizaciju, kao i načinima za postizanje zapaženog nastupa na njemu.
Izlaganjem na sajmovima i uspostavljanjem kontakata sa drugim preduzećima stvara se prilika za bolje upoznavanje sa postojećim trendovima, kao i mogućnost da se na licu mesta sagleda položaj preduzeća u odnosu na konkurenciju.
Veliki broj preduzeća koriste sajmove kao osnovni element marketinškog predstavljanja. Istraživanje AUMA (nemačko Udruženje sajmova i sajamskih manifestacija prim. aut.) o trendovima u ovoj oblasti pokazalo je da su sajmovi po svom značaju u komunikaciji i prodaji preduzeća daleko ispred lične prodaje i oglašavanja u stručnim časopisima. Troškovi sajmova iznose u proseku 40 odsto budžeta koji preduzeća izdvajaju za promociju.

INVESTICIJA

Teško je dati precizan odgovor na pitanje da li je izlaganje na sajmu skupo, pogotovo ako se porede troškovi izlaganja na sajmu ili trominutne reklame na televiziji u udarnom terminu. Sajmovi i danas predstavljaju nezaobilaznu kariku u lancu prodaje. Pored toga, sajam je jedinstveni prostor na kom kompanija može da stupi u kontakt sa velikim brojem ljudi, da vidi mnoštvo proizvoda i predstavi svoju ponudu stranim kupcima.
Pronalaženje pravog sajma i projekcija budžeta mogu predstavljati pravi izazov. Tokom planiranja, izvoznici mogu i putem interneta da pronadju informacije o dogadjajima na odredjenom tržištu. Publikacije, koje se odnose na pojedine industrije, kao i ekonomski magazini često objavljuju kalendar manifestacija i sadrže informacije o sajmovima. Nakon što preduzeće napravi detaljnu izvoznu strategiju, može da kontaktira privrednog zastupnika na odredjenom tržištu, kako bi dobilo više informacija o sajmovima
na tom tržištu. Kroz istraživanje o sajmovima treba doći do podataka o broju izlagača i broju posetilaca na sajmu, broju zemalja učesnika, propratnim dogadjajima i medijskom praćenju sajma.
Nastup na sajmu predstavlja značajan trošak za budžet preduzeća, pa se zbog toga preporučuje da se nastup pravovremeno i pravilno planira. Izlagač bi trebalo unapred da osigura sva potrebna sredstva i izbegne eventualna iznenadjenja. Treba imati u vidu da je samostalni nastup mnogo skuplji nego kod zajedničkog izlaganja. Kompanija bi trebalo da se raspita o mogućnostima zajedničkog nastupa na takozvanom nacionalnom štandu, gde organizator često snosi jedan deo troškova i uredjuje sve prateće
elemente.

BUDŽET

Ako preduzeće prihvati da je izlaganje na sajmovima važan deo marketinškog plana, onda najvažnija stvar jeste budžet. Budžet bi trebalo da se zasniva na raspoloživim sredstvima i na pažljivom izboru dogadjaja na kojima treba učestvovati. I u prethodnim tekstovima na ovu temu pisali smo o ceni izlaganja na sajmu u koju treba uračunati veliki broj troškova: prevoz lica koja će predstavljati preduzeće na sajmu, transport i carinjenje robe koja se izlaže, izvozne dozvole, iznajmljivanje izložbenog prostora, smeštaj i sporedne promotivne aktivnosti, kao što su poslovne večere, uzorci i sl. Osim toga, veoma je važno da prodajni i
promotivni materijal bude publikovan na lokalnom jeziku zemlje u kojoj se održava sajam kako bi se preduzeće predstavilo na najbolji mogući način.
Pored toga, najveći trošak u sajamskom budžetu predstavlja zakup prostora i izgradnja štanda. Pre donošenja odluke o uredjenju sajamskog prostora potrebno je raspitati se o cenama izgradnje štanda kod preduzeća koja nude tu uslugu, kao i o uslugama koje nudi sajam.
Jedan broj preduzeća ima već namenski napravljene štandove na kojima izlaže na raznim sajmovima. Takav štand obezbedjuje vizuelni identitet preduzeća na svim sajmovima koje posećuje, ali treba uzeti u obzir i prateće troškove transporta (špedicije i carinjenja), montaže i demontaže štanda. Pored toga, u troškove štanda treba uračunati i zakup izlagačkog prostora, priključke za struju, vodu, telefon i internet, obavezan upis u katalog sajma, posluženje na štandu, te održavanje i obezbedjenje štanda.
Kad se sve uzme u obzir, može se desiti da najjednostavniji, najcelishodniji, a sigurno i najjeftiniji izbor bude nastup u okviru nacionalnog štanda. Izlaganjem na nacionalnom štandu kompanija štedi vreme i novac, jer će organizator obaviti sve neophodne aktivnosti kako bi izlaganje na sajmu bilo uspešno.

PRIVREMENI IZVOZ UZORAKA

Da bi se firma odlučila za tip nastupa koji joj odgovara, potrebno je da uzme u obzir sve troškove organizacije i nastupa. U ove troškove ubrajaju se i izdaci, vezani za privremeni izvoz odnosno uvoz uzoraka u zemlju u kojoj se održava sajam. Roba namenjena izlaganju na sajmu mora na zakonom propisani način da bude ocarinjena. Po pravilu, nadležnom carinskom organu potrebno je podneti deklaraciju za privremeni uvoz robe ili popunjeni obrazac JCI C5. Takodje, za privremeni uvoz robe, namenjen izlaganju na sajmu, potrebno je imati i ATA karnet. Reč je o unificiranoj ispravi koja zamenjuje carinsku deklaraciju, što znači da uvoznik nema obavezu da podnese JCI C5. Ta isprava zamenjuje bankarsku garanciju, jer je izdaje garant - Privredna komora Srbije na period od jedne godine. Najviše služi za izlaganje robe na sajmovima i to za privremeni uvoz robe koja se vraća u nepromenjenom stanju.
Prilikom privremenog uvoza uzoraka, treba znati koja se roba smatra uzorkom, kao i koja roba je oslobodjena plaćanja carine. Po pravilu, uzorcima se smatraju oni čija pojedinačna vrednost nije veća od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a koji se uvoze radi prikazivanja, ispitivanja, pribavljanja porudžbine ili ponude robe, odnosno zaključenja ugovora o proizvodnji te robe.
Uvozne dažbine kompanija neće platiti na predmete koje unosi radi izlaganja ili raspodele ukoliko je strani izlagač na medjunarodnom sajmu ili prodajnim izložbama. Carinski organ odredjuje rok u kome se uvezena roba mora ponovo izvesti ili izdaje, na osnovu pisanog zahteva, odobrenje za produžetak roka.
U slučajevima kad se proda roba koja je privremeno uvezena radi izlaganja na sajmu, za nju je potrebno nadležnom carinskom organu podneti JCI obrazac za stavljanje robe u slobodan promet (JCI C4).

SAJMOVI NISU UVEK JEFTINI

Izvoznici ne mogu uvek sebi da priušte učestvovanje na sajmu. Troškovi izlaganja, promotivnog materijala (dizajniranog isključivo za odredjeno tržište), osoblja, prevoza robe, kao i cena smeštaja i transporta obično premašuju mogućnosti izvoznika "početnika".Čak i samo učestvovanje jednog čoveka zaduženog za osmatranje, jednog za kontakte i jednog za prikupljanje informacija može biti finansijski nepristupačno. Iz tih razloga, važno je da utvrditi koliki je značaj sajma za izvoznu strategiju kompanije. U zavisnosti od proizvoda ili usluge koji se nude, načina na koji izvoznik želi da ostvari prodaju i ponašanja potrošača na odredjenom tržištu, sajmovi ne moraju uvek biti i ključ uspeha.
Sajmovi, konferencije, izložbe ili izlaganja. Naziv može biti različit, ali je koncept isti: predstaviti preduzeće i proizvode, tako da zablistaju pred brojnom publikom. Značaj sajmova se ogleda u činjenici da se godišnje održava više od 30.000 različitih privrednih izlaganja. Iako predstavljaju značajnu investiciju za izvoznika sa dobrom organizacijom mogu biti podonosni. Privredni sajmovi imaće i ubuduće značajnu funkciju u medjunarodnoj marketing strategiji mnogih srpskih izvoznika.

I. Posin