SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER
   
           EXPORTER 5

MADJARSKA

Tržište u procvatu

Zemlja čardaša i gulaša danas nudi brojne mogućnosti za poslovanje i sticanje profita.

Početkom devedesetih godina prošlog veka, Madjarska je uspešno započela proces tranzicije od centralno-planske ka tržišnoj ekonomiji. Bruto domaći proizvod Madjarske danas iznosi 162,6 milijardi dolara sa godišnjim stopama rasta od 4,1 odsto. Nosilac razvoja madjarske privrede je uslužni sektor sa izuzetno velikim učešćem u BDP-u od 65,4 odsto. Slede ga sektor industrije (30,9 odsto) i poljoprivreda (3,9 odsto). Privatni sektor čini 80 odsto BDP-a, a od 1989. godine u tu državu ušlo je 60 milijardi dolara stranih direktnih investicija.
U madjarskom izvozu dominiraju poljoprivredni, prehrambeni, tekstilni i farmaceutski proizvodi. Pored toga, automobilski i elektronski sektor imaju veliki ekonomski i strateški značaj, jer čine 30 odsto ukupnog izvoza zemlje i 15 odsto BDP. Glavni spoljnotrgovinski partneri su Nemačka, Austrija, Francuska, Italija
i Velika Britanija. Madjarska ima više od 10 miliona stanovnika, od čega 96,9 odsto čine Madjari. Najviše je zaposlenih u sektoru usluga 66,7 odsto i industriji 27,1 odsto. Kupovna moć stanovništva je prilično visoka, dok se prosečne plate kreću oko 550 evra.

TRGOVINSKA SARADNJA

Madjarska se sastoji iz sedam regiona. Najveći region je Južni Alfold, dok je najrazvijeniji medju njima - Centralna Madjarska, gde se nalazi i glavni grad Budimpešta. Od celokupne populacije ove zemlje 28 odsto, živi upravo u centralnom delu koji ima i najveći bruto društveni proizvod, dok su ostali najrazvijeniji regioni Zapadno i Srednje Podunavlje. Ostali regioni znatno zaostaju i time prouzrokuju veći stepen nezaposlenosti u svojim okvirima.
Madjarska je uvek bila značajan trgovinski partner Srbije, s obzirom na to da je reč o susednoj zemlji koja ima regulisan status u najvažnijim političkim i ekonomskim organizacijama i grupacijama (Evropska unija, Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope, Dunavska komisija). Poslednjih nekoliko godina, ekonomska saradnja izmedju dveju zemalja dinamično se razvija. Vrednost robne razmene u proteklih pet godina je udvostručena, mada je i dalje prisutan deficit na strani Srbije. Prema statističkim pokazateljima, ukupna robna razmena Srbije i Madjarske u 2005. godini dostigla je 429,2 miliona evra, od čega je srpski izvoz iznosio 106,7 miliona evra ostvarivši povećanje od 10 odsto. Srbija je najviše izvezla voća i povrća, organskih, hemijskih proizvoda, plastičnih materija u primarnim oblicima, proizvoda crne i obojene metalurgije, keramičkih proizvoda, guma za putnička i teretna vozila i dr.
Danas je sve više madjarskih firmi koje imaju želju da posluju sa srpskim preduzećima i izgrade pozicije na tržištu. Zbog toga je moguće govoriti o daljem razvoju trgovinskih odnosa dveju zemalja, ali je važno uspostaviti dugoročnu i blisku saradnju agencija, privrednih komora i državnih institucija. Od velikog je
značaja i osnivanje Ekonomske kancelarije, čije će aktivnosti biti usmerene ka pronalaženju i povezivanju madjarskih i srpskih preduzeća.

IZVOZNE PROCEDURE

Za izvoz srpskih proizvoda u Madjarsku ne postoje barijere, a čak se intenzivno radi na tome da se olakšaju postojeći uslovi robne razmene (na primer, ubrzanje postupka carinjenja). Iako za većinu
proizvoda važi liberalna trgovinska politika, neki proizvodi zahtevaju posebne uvozne dozvole. Srbija je na državnom nivou ostvarila trgovinsku saradnju i preferencijalni pristup zemljama Evropske unije koji podrazumeva pravo izvoza bez carina i količinskih ograničenja skoro svih domaćih proizvoda sa izuzetkom vina, junećeg mesa (babybeef) i proizvoda ribarstva (pastrmka). Još jedan izuzetak se odnosi na novouvedene kvote uvoza šećera iz zemalja Zapadnog Balkana u EU koje važe od 1. jula 2005. godine. S obzirom na to da je Republika Madjarska stupila u Evropsku uniju 1. maja 2004. godine, medjunarodni
Sporazum o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji iz 1996. godine i Sporazum o slobodnoj trgovini od 1. jula 2002. godine prestali su da važe, tako da je Madjarska uvela regulatorne mere i principe u skladu sa pravilima Evropske unije.
Kao posledica usvajanja jedinstvene agrarne politike Evropske unije, uvedene su odredjene restrikcije za trgovinu poljoprivrednim proizvodima koje podrazumevaju plaćanje posebne nadoknade prilikom trgovinske razmene sa zemljama EU. Na taj način Evropska unija štiti svoje proizvode i proizvodjače kroz kontrolu i regulaciju dobara koja se u nju uvoze. U medjuvremenu je madjarska Vlada predložila da se izmedju dve države zaključi novi Sporazum o ekonomskoj saradnji, uz uvažavanje novog statusa Madjarske kao članice Evropske unije. Sporazum je potpisan 26. maja 2005. godine u Beogradu, a sa potpisom i ratifikacijom Sporazuma u oba parlamenta obezbedjen je institucionalni okvir za dalju saradnju dveju zemalja.

STANDARDI

Proizvodi sa kojima bi srpska preduzeća želela da nastupe na madjarskom tržištu moraju da zadovolje standarde koji su u skladu sa standardima Evropske unije (HACCP, CE, ISO standardi). Organ koji je registrovan za pružanje usluga iz domena ispitivanja, sertifikacije i kontrolisanja proizvoda, sistema upravljanja kvalitetom i zaštitom životne sredine, kao i pregled merila jeste TÜV SÜD Kermi Kft (www.tuevsued.de/product_services/our_company/hungary).
Dokaz (sertifikat) da proizvod ispunjava propisane standarde kvaliteta ovaj organ izdaje u slučajevima koji su propisani zakonom ili na zahtev stranke. Obaveza ispitivanja kvaliteta proizvoda i izdavanje sertifikata važi za dečje igračke, drvnu gradju, mašine za preradu drveta, elektronske i proizvode za konstrukciju. Na zahtev stranke, sertifikacija se obavlja za prehrambene i kozmetičke proizvode, boje, kožu, mašine, nameštaj i proizvode za dečja igrališta. Sertifikat se izdaje za period od tri godine uz obavezne godišnje kontrole. Na sajtu sertifikacionog tela Madjarske može se pronaći lista proizvoda sa pratećim uslovima i informacije o potrebnoj dokumentaciji koju izvoznik treba da preda uz zahtev za sertifikaciju.

EKONOMSKA KANCELARIJA

U cilju unapredjenja trgovinskih odnosa dveju zemalja, početkom maja u Beogradu je otvorena Ekonomska kancelarija Ambasade Madjarske. Prema rečima Tamaša Bakoa, direktora kancelarije,
osnovni zadaci kancelarije vezani su za pružanje podrške i pomoći preduzećima. Pod tim se, kako dodaje naš sagovornik, podrazumeva pružanje informacija, saveta, kao i podrška madjarskim trgovinskim preduzećima i investitorima u vezi sa tržišnim prilikama u Srbiji u oblasti industrije, turizma, energetike
i usluga.
Jedna od aktivnosti koje Kancelarija obavlja u cilju intenziviranja trgovinske saradnje dveju država jeste pronalaženje i povezivanje madjarskih i srpskih preduzeća. Madjarska je značajan partner Srbije u političkom, ekonomskom i strateškom smislu. Zbog toga je, prema rečima Bakoa, od obostranog interesa dalje unapredjenje bilateralnih privrednih odnosa, s obzirom na visok stepen medjusobne upućenosti i sve većeg učešća madjarske manjine u ekonomskoj saradnji.
Budući planovi Kancelarije vezani su za unapredjenje poslovnih odnosa izmedju privrednih subjekata dveju zemalja, kako onih izmedju velikih kompanija, tako i odnosa izmedju malih i srednjih preduzeća. "Planiramo organizovanje okruglih stolova privrednika i ekonomista i intenzivniji rad na promociji srpskih sajmova kako bi što veći broj madjarskih firmi izlagao na njima. Izmedju ostalog, deo naših aktivnosti će biti usmeren i ka organizovanju okupljanja preduzetnika i industrijalaca, a sve u cilju ostvarivanja poslovnih kontakata", zaključuje Bako.

POSLOVNI OBIČAJI

Zakazivanje sastanaka sa madjarskim preduzećima obavezno je unapred. Tačnost je veoma bitna. Prilikom dolaska i odlaska uobičajeno je rukovanje. S obzirom na to da je obraćanje prvim imenom rezervisano za bliske prijatelje, u poslu važi pravilo obraćanja titulom i prezimenom. Današnji poslovni običaji imaju mnogo zajedničkog sa savremenim, zapadnoevropskim standardima ponašanja i ophodjenja u pregovorima, poslovanju i donošenju odluka. Dakle, preciznost, odmerenost, posvećenost, ozbiljnost i tačnost su ključne karakteristike. Klasičan bonton je primenljiv u svim situacijama. Oblačenje je klasično, što znači poslovno odelo bez mnogo upadljivih detalja. Posle pregovora, druženje može da se nastavi u nekom od tradicionalnih restorana.
Madjari su ponosni na svoju čuvenu kuhinju (gulaš, paprikaš, testo...), nacionalnu muziku, umetnike, kompozitore (Franc List, Bela Bartok...) i dobra vina. Pored ovih tema, dobrodošli su razgovori na temu uzgoja rasnih konja, rekreacije ili turističkih atrakcija, kao i priče o fudbalu koji je u Madjarskoj najpopularniji sport. Treba izbegavati diskusije na temu politike, religije ili socijalnih promena.

N. Vujović
N. Rumenčić