SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER
        
           EXPORTER 4

ŽIG

Kako zaštiti izvozni proizvod?

Pre izvoza važno je zaštititi autorsko pravo ili pravo industrijske svojine, jer u suprotnom konkurencija može da izadje sa istim proizvodom ili nazivom i zaradi na vašem mukotrpnom radu i ulaganju.

Aktivan odnos prema robnoj marki i kreiranje njenog identiteta na stranom tržištu predstavlja dobar način da kompanija zauzme svoje mesto medju jakom konkurencijom. Uz relativno mali trošak, autorsko pravo ili pravo industrijske svojine treba zaštititi. U suprotnom, postoji mogućnost da konkurencija nastupi sa istim proizvodom ili nazivom i ubere plodove mukotrpnog rada i ulaganja. Zaštitu treba potražiti u državnom Zavodu za zaštitu intelektualne svojine, sa čijim smo pomoćnikom direktora gospodinom Miodragom Zdravkovićem, razgovarali o postupku kreiranja, registracije i održavanja dobre robne marke. "Definisanje pojma "robna marka", koji se koristi u Srbiji, sa pravnog stanovišta je neadekvatan. To što se kod nas najčešće naziva robnom markom, u stvari ima pravni pojam- žig", napominje Zdravković.
Žig je pravno zaštićen znak koji služi za obeležavanje medjusobno sličnih roba ili usluga od strane jednog učesnika u prometu, da bi se razlikovale od identičnih ili sličnih roba ili usluga drugog učesnika u prometu. Po svojoj definiciji žig uvek ima dva dela.
To su sam znak, te spisak roba i usluga na kojima se primenjuje i za koje je zaštićen. Priznato pravo na žig, isključivo je pravo njegovog nosioca. Nosilac može to pravo sačuvati za sebe, može ga upotrebljavati, prodati, iznajmiti ili dati dozvolu za njegovo korišćenje i slično.

ŽIG U INOSTRANSTVU

Stvaranju dobre robne marke mora da prethodi detaljno uradjena analiza tržišta i postavljanje ciljeva koje kompanija želi njom da postigne. Svakako je lakše i prihvatljivije da se robna marka uvodi na strano tržište u onom asortimanu proizvoda i na onaj način kako to ne radi konkurencija, jer je tada potrošači mogu brže i kvalitetnije primetiti. U najvećem broju zemalja u svetu, znak može da bude veoma različit. Žigom može biti zaštićena reč, kombinacija odredjenih slova, slog, kao i reč ili kombinacija slova
sa odredjenim grafičkim rešenjem ili logotipom kompanije. Da bi proizvodjač zaštitio odredjeni znak u inostranstvu mora da ispuni dva osnovna uslova: da je znak podoban, odnosno da se ne odnosi
na neke isključive karakteristike proizvoda ili usluga, i da nije sličan ranije zaštićenim znacima na odredjenoj teritoriji.
Kad preduzeće ima žig koji je zaštitilo na nacionalnoj teritoriji, ali to nije učinilo u inostranstvu, bilo koje strano preduzeće u svojoj zemlji može da zaštiti identičan znak za istu vrstu roba ili usluga i da na taj način spreči izvoz u tu zemlju. U tom slučaju izvoz je onemogućen, a preduzeće mora da dobije saglasnost tog pravnog lica koja se po pravilu plaća jer predstavlja neku vrstu licence."Praksa pokazuje da su neki proizvodjači, usled neobaveštenosti i eventualne uštede, prilikom izvoza robe u inostranstvo vrlo često
pristajali da strani partner na svoje ime zaštiti žig u inostranstvu, koji je inače zaštićen na tržištu proizvodjača, kako bi navodno uštedeli. To je loša varijanta jer izvoznik kasnije mora stalno da se
prilagodjava svim zahtevima stranog partnera, pri čemu zaradjuje znatno manje nego što bi mogao da je sam zaštitio znak" napominje Zdravković.
Takodje, treba pažljivo odabrati vreme i način komuniciranja sa potrošačima kako bi robna marka bila zapažena i prihvaćena na adekvatan način. U daljem razvoju robne marke proizvoda na stranom tržištu ključnu ulogu ima kontinuitet u kvalitetu proizvoda kako bi potrošač uvek znao šta kupuje za svoj novac.

ZAŠTITA

Postupak zaštite žiga je vrlo jednostavan. Potrebno je da se podnese prijava žiga koja sadrži nekoliko osnovnih elemenata: zahtev za priznavanje žiga, izgled znaka za koji se traži zaštita i spisak roba i usluga na koje se taj žig odnosi. Takva prijava dobija svoj redni broj i nakon toga ulazi u redovan postupak koji po pravilu traje oko godinu i po dana. U slučaju da se podnosi medjunarodna prijava žiga moguće ga je zaštititi po hitnom postupku koji se završava u roku od dve do tri nedelje. Postupak medjunarodne prijave žiga sličan je našem s obzirom na to da je Država Srbija Madridskog aranžmana po osnovu kojeg se samo jednom prijavom može zatražiti zaštita žiga u čak 70 zemalja u svetu. Postupak registrovanja žiga u inostranstvu pokreće se podnošenjem domaće prijave kod Zavoda za zaštitu intelektualne svojine.
Ukoliko su na prijavi naznačene zemlje članice Madridskog aranžmana, onda prijava može da se podnese samo u slučaju kad je domaći žig registrovan. Po dobijanju nacionalne prijave, vrši se njeno ispitivanje po hitnom postupku. Ukoliko se utvrdi da prijava ispunjava sve propisane uslove preduzeće je, u daljem
postupku, dužno da uplati odredjeni iznos takse za registraciju i objavljivanje žiga, kao i taksu Medjunarodnom birou svetske organizacije za intelektualnu svojinu u Ženevi za podnošenje medjunarodne prijave. Po izvršenoj uplati, registrovani nacionalni žig se prosledjuje Medjunarodnom birou koji ima obavezu da žig registruje kao medjunarodno priznat i kao takav objavi u svojoj publikaciji Medjunarodni žigovi.
Troškovi zaštite žiga zavise od broja zemalja od kojih se traži zaštita. Troškovi su mnogo viši kad se znak štiti samo u pojedinim zemljama gde se prijava podnosi na osnovu Madridskog protokola, nego kad se to čini za sve zemlje potpisnice Madridskog aranžmana. U tom slučaju troškovi registracije jednog znaka iznose izmedju 25.000 i 30.000 švajcarskih franaka. Naravno, preduzeće može zaštititi znak samo za ona tržišta za koja je zainteresovana i za onoliki broj klasa za koje mu je to potrebno.
"Ako bi neko hteo da zaštiti znak u 50 zemalja Madridskog aranžmana onda bi troškovi bili znatno niži i iznosili bi oko deset hiljada švajcarskih franaka što je relativno skroman iznos za odredjenu vrstu monopolskih prava koju dobijate. To što je značajno da se kaže jeste da su sva prava koja su priznata
ograničena vremenskim periodom i podležu, pod odredjenim uslovima, poništavanju, odnosno prestanku važenja. Žig, dakle, može da traje i deset godina, a nakon tog perioda može da se obnovi", ističe Zdravković.

KULTURA

Najveće robne marke, pogotovo te koje su svetski poznate, ne nastaju preko noći. Sama komunikacija robne marke prema potrošačima danas se zahvaljujući pisanim medijima, televiziji i sve više internetu, može postići znatno brže i efikasnije nego pre 20 ili 40 godina. No, i pored te činjenice u Srbiji ne postoji kultura zaštite intelektualne svojine. Prema podacima Madrid Expressa sa teritorije Srbije na stranom tržištu zaštićeno je svega oko 800 žigova, što isto tako ne znači da je 800 preduzeća zaštitilo te znake. Ipak, u poslednje vreme sve je veći broj prijava za zaštitu medjunarodnog žiga koje podnose mala i srednja preduzeća. Najveću šansu za uspešan plasman na stranom tržištu, prema mišljenju našeg sagovornika, imaju proizvodi koji su proizvedeni na tradicionalan način, ali i sve ono što predstavlja
odredjenu vrstu koncepta zdrave hrane i proizvoda visokog kvaliteta. "Kod nas, po pravilu, kada neko izadje na tržište njegov proizvod je visokog kvaliteta, ali kako počinje da osvaja tržište njegov kvalitet počinje da opada", zaključuje Zdravković.
Čvrsti stavovi o vrednostima koje neka robna marka ima kod potrošača grade se kontinuirano kroz dugi niz godina. Da bi se to postiglo, potrebna su znatna ulaganja u marketing, prodaju i distribuciju kako bi se postigla što veća prisutnost proizvoda na prodajnim mestima. Potrebno je konstantno sprovoditi istraživanja stranih tržišta kako bi se razvoj novih proizvoda kretao u smeru trendova u potrošnji proizvoda i tako zadovoljavao zahteve potrošača.

M. Zatezalo