SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER
        
           EXPORTER 4

PREDRAG BUBALO, MINISTAR PRIVREDE

Na putu ka novim tržištima

Vlada je svesna da je ostalo još mnogo toga što može da učini. Suština tranzicije je u tome da svako uzme sudbinu u svoje ruke. Samo tako će mu biti bolje. Srbija mora da nadoknadi strašan zaostatak privrede u opremi, novim znanjima i tehnologijama.

"Prethodna Vlada je započela korenite privredne reforme u Srbiji, a mi smo nastavili u istom pravcu, uz još veći "težinski faktor". To što je u svakoj tranziciji važno jeste brzina promena. Kad je nešto teško i bolno, bolje je da traje kraće. Mnogo vremena je već potrošeno, prag trpljenja kod ljudi je niži, pogotovo što ponekad postoje nerealna očekivanja da će sve biti bolje preko noći. Sve su to otežavajuće okolnosti, pored situacije u ekonomiji koje je nasledjena posle sankcija. Nas su "sačekala" velika društvena
preduzeća. Te kompanije su, zbog sankcija, sa jedne strane izgubile inostrana tržišta, a sa druge igrale najvažniju socijalnu ulogu i na taj način "jele" sopstvenu supstancu.
Izvestan broj menadžera još nije svestan da je privatizacija jedini način za stvaranje efikasne i tržišno orijentisane kompanije koja će praviti profit i otvarati nova radna mesta. Ja sam se sa takvim problemima borio u svojoj mikrosredini, u "Livnici Kikinda", tako da mi je bilo potpuno jasno šta me čeka" na ovaj način je srpski ministar privrede Predrag Bubalo opisao najveće izazove koji su stajali pred njim na početku mandata. U anketama, sprovedenim krajem prošle godine, Bubalo je ocenjen kao jedan od najboljih
članova kabineta Vojislava Koštunice, a javnost mu priznaje da se za kratko vreme uspešno izborio sa velikim delom nasledjenih problema.

Exporter: Koji su, po Vašem mišljenju, najvažniji uspesi ministarstva privrede za vreme Vašeg mandata?

Pre svega, istakao bih ranije usvojeni set od četiri zakona: Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon o Agenciji za registraciju privrednih subjekata, Zakon o stečajnom postupku i Zakon o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, koji su usvojeni krajem 2004. godine, ali su dali rezultate u 2005. godini. Od zakona koji su usvojeni u prošloj godini najvažnije su izmene i dopune zakona o privatizaciji, Akcijskom fondu i registraciji privrednih subjekata. Na osnovu donetih propisa, ministarstvo je sprovelo reformu registracije privrednih subjekata.
Od 1. januara 2005. godine, kad je Agencija počela da vodi Registar privrednih subjekata, registrovano je skoro deset hiljada novih preduzeća, a zahtev za prevodjenje iz registara trgovinskih sudova podnelo je oko 69.500 preduzeća.
Na taj način stvorena je ažurna baza podataka o aktivnim preduzećima u Srbiji. Vreme potrebno za otpočinjanje biznisa skraćeno je sa 51 na 15 dana, dok je potreban osnivački kapital za društvo sa ograničenom odgovornošću smanjen sa pet hiljada dolara na 500 evra. Takodje, i troškovi registracije su smanjeni sa oko 200 dolara na pedesetak evra. Sve te promene odmah su se odrazile na porast privrednih aktivnosti. Primera radi, u celoj 2004. godini registrovano je približno 6.300 novih preduzeća, što znači da je u ovoj godini ostvareno povećanje od 50 odsto.
Prošle godine počela je sa radom i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i do sada je skoro 150 stečajnih upravnika dobilo licencu za bavljenje ovim poslom. Ako je privredniku potrebno pet dana da osnuje preduzeće, a komplikovana procedura ga onemogućava da isto ugasi, onda je on, praktično, prinudjen da svoj biznis razvija na nekom drugom mestu gde su uslovi za poslovanje daleko bolji. Da ne pominjem kakvu su pravnu nesigurnost u poslovanje unosile beskonačne parnice ili dugotrajni stečajni postupci. Setite se samo stečajeva koji su trajali upravo toliko, koliko je trebalo da se potroši celokupna stečajna masa, a poveriocima nije ostajalo ništa sem papira da im je neko priznao potraživanje. Takav pravni sistem je imao ogroman udeo u urušavanju srpske privrede.
Zahvaljujući tom napretku, Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj vrlo visoko su rangirale Srbiju po brzini reformi. To nije samo zbog usvajanja velikog broja zakona, već i zbog njihove primene. Deset hiljada novih preduzeća, ipak, govori o pomaku kad je reč o uslovima za pokretanje biznisa. Ipak, mi smo svesni da je ostalo još mnogo toga što mora da bude učinjeno. Na primer, mislim da ima prostora u poreskoj politici da uvedemo neke poreske olakšice za novoosnovana preduzeća i zapošljavanje novih radnika.

Exporter: Kako ocenjujete rezultate privatizacije?

Moram, pre svega, da istaknem brzinu tog procesa, jer je broj aukcija znatno veći nego što je planirano. Slično je i kod tenderske privatizacije. Prošle godine raspisano je rekordnih 36 tendera, od toga 18 za preduzeća iz restrukturiranja, što je naročito važno imajući u vidu njihovu složenost i osetljivost čitavog procesa, socijalne programe, podinvestiranost, tehnološku zaostalost, velike dugove i promene na svetskom tržištu. Naravno, tome je doprinela i izmena Zakona o privatizaciji kojom smo uveli otpust
dugova tim preduzećima čime smo ih učinili mnogo atraktivnijim za kupce.
Prošle godine rešili smo i nekoliko kriza u velikim sistemima, kao što su ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji Zastave i Fiata o sklapanju "Punta" u Kragujevcu, kao i otvaranje perspektive za RTB Bor, za čiju je privatizaciju već izabran savetnik. Ipak, to što je, možda, najvažnije jeste da ljudi polako prestaju da čekaju nekog drugog da reši njihovu sudbinu, bilo da je to država ili menadžment.
Sve više ljudi počinje samostalno ili udruženo da pokreće sopstvene poslove. Uloga Fonda za razvoj je tu od izuzetnog značaja.

Exporter: Srpski privrednici često govore da država nedovoljno sluša njihov glas. Da li smatrate da su
Ministarstvo privrede i drugi ekonomski resori u sadašnjoj Vladi Srbije u dovoljnoj meri uvažili potrebe privrednika? Na koji način se odvija dijalog sa predstavnicima domaćih preduzeća?

Kad govorimo o institucionalnoj razmeni mišljenja i usaglašavanju stavova, moram da krenem od opšteg okvira za naša preduzeća. To je početak rada na predstavljanju projektnog zadatka za izradu Nacionalne strategije privrednog razvoja do 2012. godine, koju su inicirali Vlada i predstavnici privrede. Strategija, sigurno, neće imati smisla ako ne bude kreirana na bazi opšteg konsenzusa privrede i Vlade, jer država mora da oslušne potrebe svih relevantnih činilaca.
U Ministarstvu se svakodnevno susrećemo sa privrednicima. Privreda nije nešto što je imaginarno. To su ljudi, konkretna preduzeća sa svojim problemima i pitanjima. Oni ponekad dolaze sa zahtevima za rešavanje najbanalnijih problema, a ponekad sa konkretnim pitanjima u vezi sa podrškom nekim njihovim
projektima. Mi se, zaista, trudimo se da izadjemo svakome u susret, onoliko koliko nam naša ovlašćenja i fizičke mogućnosti dopuštaju. Ministarstvo privrede je jedno od ministarstava kroz čiji se rad najviše prelamaju sve naše promene.
Prirodno je da gradjani najviše očekuju promene u ekonomskoj sferi, da očekuju boljitak, ali je važno da shvate da država to ne može sama da ostvari. Suština tranzicije je u tome da svako od nas uzme sudbinu u svoje ruke i da nešto preduzme. Samo tako može da mu bude bolje.

Exporter: Izgradnja efikasne privredne strukture, svakako, predstavlja prioritet u ekonomskom delu tranzicije. U ovom trenutku, kao najteži problem izdvaja se sporo restrukturiranje nerentabilnih društvenih preduzeća. Šta bi trebalo učiniti da se taj proces ubrza i kada očekujete njegov završetak?

Neophodno ubrzanje tog procesa trebalo bi da donesu izmene i dopune Zakona o privatizaciji kojima je uveden otpust dugova prema državi. Tim izmenama želeli smo da takva preduzeća učinimo atraktivnijim i spremnim za privatizaciju. Ne treba zaboraviti da tržište odredjuje da li će preduzeće biti prodato ili
ne. Mora se uzeti u obzir da je restrukturiranje složen postupak. Tek sada počinju da se ispoljavaju efekti uslovnog otpisa dugova, jer veliki broj poverilaca mora da prijavi svoja potraživanja.
Za neke velike sisteme, kao što je RTB Bor, već je izabran privatizacioni savetnik i uskoro očekujemo i objavljivanje tendera. Treba reći da je veliki deo grupe Zastava privatizovan, da su Zastava automobili potpisali ugovor sa Fiatom, uz prethodno rešavanje problema ranijih dugova prema toj italijanskoj kompaniji.
Kroz proces restrukturiranja će i niz drugih preduzeća, poput Matroza, Azotare Pančevo i dr, dobiti priliku da reše svoje probleme kroz privatizaciju.

Exporter: Šta sadrži nedavno predstavljeni plan Vlade Srbije za razvoj malih i srednjih preduzeća?

Vlada je nedavno usvojila Plan za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika koji predstavlja skup mera usmerenih ka efikasnijem poslovanju u čitavom životnom ciklusu preduzeća. Te mere se odnose, pre svega, na stvaranje stimulativnog pravnog okruženja, podizanje nivoa znanja i
sposobnosti, izgradnju institucija za pružanje nefinansijskih usluga malim i srednjim preduzećima, finansijsku podršku ovom sektoru i primenu inovacija i savremenih tehnologija.
Cilj države je stvaranje snažnog sektora malih i srednjih preduzeća koji u svojoj strukturi ima dovoljan broj konkurentnih, izvozno orijentisanih preduzeća sposobnih da primenjuju savremene metode poslovanja.
Bićemo zadovoljni kad, zahvaljujući merama koje smo već preduzeli, kao i onima koje planiramo, godišnje bude otvarano oko deset hiljada novih preduzeća koja će zapošljavati 30-40 hiljada novih radnika, i kad broj novootvorenih radnji poraste na oko 20 hiljada, sa oko 30 hiljada novih radnih mesta.

Exporter: Medju najvećim problemima malih i srednjih preduzeća nalazi se i otežan pristup kreditima, budući da komercijalne banke najveći deo sredstava i dalje plasiraju u ograničeni broj najboljih preduzeća. Kojim instrumentima Vlada može da utiče na ekspanziju start up i ostalih kreditnih linija za preduzeća sa slabijim kreditnim rejtingom?

Nedostatak finansijskih sredstava i relativno visoke kamate su problem sa kojim se mala i srednja preduzeća suočavaju i u drugim državama. Zbog relativno visokih troškova odobravanja kredita i visokog rizika, banke su manje zainteresovane da odobravaju kredite malim privrednim subjektima, tako da su
preduzetnici, uglavnom, upućeni na sopstvena sredstva i sredstva porodice i poznanika.
Koristeći sredstva koja nam stoje na raspolaganju i u skladu sa trenutnim mogućnostima, država preko Fonda za razvoj obezbedjuje veoma povoljne kredite za finansiranje malih i srednjih preduzeća i radnji. Pored toga, kroz mrežu agencija za nefinansijsku podršku sektoru malih i srednjih preduzeća obezbedjujemo stručnu pomoć kod izrade biznis planova i drugih poslovnih usluga.
Moram da istaknem da je politika korišćenja sredstava Fonda za razvoj sada okrenuta kreditiranju upravo malih i srednjih preduzeća na koja se odnosi 85 odsto odobrenih kredita. Fond je, inače, pokrenuo i Program podrške otpočinjanju posla uz veoma povoljne uslove kreditiranja i, koliko mi je poznato, sredstva iz ovog programa dobilo je oko 600 preduzetnika.
U saradnji sa preduzećima i lokalnim zajednicama, prošle godine smo započeli akciju osnivanja poslovnih inkubatora i povezivanja preduzeća u klastere. Inkubatori su preduzeća koja treba da pomognu malim preduzećima da započnu biznis i da u prvih nekoliko godina stanu na svoje noge. Do sada smo formirali
inkubatore u Knjaževcu i Nišu i klaster proizvodjača auto delova. Moj utisak je da dobrih poslovnih ideja ima. Najnoviji primer su rezultati konkursa za sredstva iz programa podrške razvoju preduzeća i preduzetništva preko Evropske agencije za rekonstrukciju, na koji je prijavljeno više od 400 projekata.
Medjutim, dva miliona evra ni izdaleka nije dovoljno da podmiri tako veliku tražnju za sredstvima koja se nude po povoljnim uslovima. Očigledno je da postoji potreba za dodatnim sredstvima za ove namene.

KLASTERI

Exporter: Povezivanje preduzeća u klastere, poput onog u proizvodnji auto delova, trebalo bi da doprinese podizanju njihove konkurentnosti. Neki raniji slični pokušaji nisu, medjutim, dali planirane rezultate. Šta je, po Vašem mišljenju, razlog njihovog neuspeha i da li možemo da očekujemo da će novi klasteri, u čijem formiranju učestvuje Ministarstvo privrede, bolje funkcionisati?

Pre nego što smo krenuli sa inicijativom za formiranje autoklastera, upoznali smo se sa sličnim inicijativama u Srbiji i u regionu. Iskustva su pokazala da najveće izglede za uspeh imaju one inicijative koje se baziraju na snazi, prednostima i mogućnostima članova udruženih u klaster koji imaju konsenzus
o zajedničkim ciljevima i aktivnostima i jasan okvir za saradnju.
U toku rada na formiranju ovog klastera pojavili su se razni problemi. Mogu da pomenem nerazumevanje pojma klastera, želju za horizontalnim udruživanjem bez spremnosti za dublju saradnju, insistiranje na pojedinačnim problemima, strah od gubitka autonomnosti odluka u poslovanju. To su problemi koje
smo rešavali kroz informisanje i dijalog.
Ključ uspeha jeste to što su članice utvrdile svoje ciljeve, svoj strateški put, identifikovale inicijative i, uz postignut konsenzus, organizovale se za nastavak procesa, odnosno preuzele odgovornost za rad klastera.

PRIORITETI

Exporter: Kako vidite strateške pravce razvoja naše privrede u dugom roku? U kojoj meri su iskustva
najdinamičnijih svetskih privreda, kao što su irska ili kineska, primenljiva u našoj situaciji?

Na prvom mestu je priključenje Evropskoj uniji, što je naš primarni strateški cilj. Sve aktivnosti koje sprovodimo ili ćemo sprovoditi usmerene su ka tome. Važno je da ne licitiramo godinama kada će se to desiti, već da radimo kao da ćemo sutra postati članica Unije. Ono što stalno ponavljam je da sve
promene u bilo kom segmentu našeg društva ne sprovodimo zbog Evropske unije ili nekog drugog, nego najviše zbog nas samih. Što pre svi to budemo usvojili, pre će se te promene i desiti i onda ćemo imati osnov da očekujemo da nam bude bolje. Što se tiče razvoja na unutrašnjem planu, tu, pre svega,
moramo nadoknaditi strašan tehnološki zaostatak naše privrede u opremi, novim znanjima i tehnologijama. Bez toga nema povratka na svetsko tržište, ni izgradnje samoodržive privrede koja je sposobna da se brzo razvija.
Verujem da ćemo u 2007. godini završiti priču sa društvenim vlasništvom, tako da ćemo govoriti isključivo o razvoju privatnog i državnog kapitala. Pošto je privatni kapital sam po sebi ekspanzivan, samo mu treba obezbediti dobar pravni ambijent, pa je naša strategija upravo usmerena ka jačanju privatnog sektora. Što se tiče državnog kapitala, moramo stvoriti efikasne i rentabilne sisteme, jer kod nas je državno
još uvek sinonim za nešto glomazno i neefikasno. Promene će doći i samom privatizacijom javnih preduzeća ili njihovih delova, bez obzira na to kakva će biti vlasnička struktura.
Naravno, mi moramo da usvojimo i neminovnost savremenih privrednih kretanja, jačanje sektora usluga u odnosu na proizvodni sektor. Kada spominjemo Irsku i Kinu, treba znati da svaka zemlja ima svoje specifičnosti i da se ništa ne može kompletno primeniti. Medjutim, neka njihova iskustva mi već
koristimo. Model irskog privrednog registra je primenjen kod stvaranja naše Agencije za privredne registre i do sada su se rezultati pokazali kao veoma dobri.

Exporter: Šta biste, kao nekadašnji direktor uspešnog preduzeća, mogli da ponudite kao savet našim
privrednicima?

Moja glavna preporuka svima je da ne čekaju, nego da uzmu aktivnu ulogu. Država više neće, niti može da im obezbedjuje poslove. Ona samo može da im krči put ka tržištima i da im stvara ambijent, ali ne može da se bori sa njihovom konkurencijom, niti da im smišlja ideje. Naša preduzeća moraju da budu u kontaktu sa tržištem, ne samo u Srbiji, moraju da percipiraju promene. Samo inovativni i vredni će
uspeti.

D. Pejčić