SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER
        
           EXPORTER 4

ISTRAŽIVANJE ODNOSA IZVOZA I RAZVOJA ROBNIH MARKI U SRBIJI

Samo kvalitet prolazi

Rezultati istraživanja govore da privrednici imaju visoko mišljenje o proizvodima koje plasiraju na strana tržišta.

U cilju stalnog praćenja proizvodnih i izvoznih aktivnosti privrednika u Srbiji, Sektor za marketing i istraživanja SIEPA-e nastavlja sa projektom periodičnog istraživanja ekonomskih trendova putem metode anketiranja. Istraživanje odnosa izvoza i razvoja robnih marki u Republici Srbiji ima za cilj da oceni
mogućnosti srpskih preduzeća, njihove nedostatke, kao i prepreke za nastup na stranim tržištima.

MOGUĆNOSTI

Glavna komparativna prednost domaćih proizvoda na stranim tržištima, prema mišljenju 32 odsto ispitanika, jeste visok kvalitet proizvoda. Niski troškovi proizvodnje su druga prednost domaće privrede na stranom tržištu. Pored toga, 18 odsto ispitanika smatra da prednost domaćih preduzeća predstavljaju niska cena i visok nivo usluga, 15 odsto. Najslabije rangirane elemente izvoznog nastupa predstavljaju lanac prodaje domaćih proizvoda (samo jedan odsto privrednika je odgovorio da im je to komparativna prednost) i istraživački sektor (šest odsto).
Reputacija, razvijena tehnologija i know-how predstavljaju prednosti velikih domaćih izvoznih preduzeća. Jedinstveni proizvodi, fleksibilnost ponude, nacionalni brend i povoljni agroekološki uslovi su pogodnosti koje navode manja domaća preduzeća.

NEDOSTACI

Najveći broj anketiranih preduzeća, 40 odsto, smatra da glavnu prepreku uspešnog konkurisanja domaćih proizvoda na stranim tržištima predstavljaju nedovoljna finansijska sredstva za promociju. Pored toga, za 28 odsto ispitanih osnovni nedostatak prilikom izvoza je loša reputacija naše zemlje u inostranstvu.
Neefikasno istraživanje i razvoj navodi se u 14 odsto slučajeva, dok nisku tehnologiju proizvodnje kao nedostatak izdvaja 13 odsto preduzeća. Nizak kvalitet proizvoda kao ograničenje navodi samo pet odsto ispitanika.

RAZVOJ DOMAĆIH BRENDOVA

Naredno pitanje postavljeno privrednicima odnosilo se na strategiju razvoja njihovih robnih marki, kako bi se stekao uvid u strukturu brendova domaćih preduzeća. Najviše domaćih preduzeća, 40 odsto ima u svom proizvodnom programu dve do pet robnih marki, 23 odsto kompanija nema robnu marku, dok 21 odsto ima samo jednu robnu marku u svom asortimanu.
Da imamo čemu da se nadamo kad je reč o domaćim robnim markama pokazuje i podatak prema kome 77 odsto smatra da u svom proizvodnom asortimanu poseduje proizvod visokog kvaliteta, kao i prepoznatljivu robnu marku. Samo 23 odsto ispitanika je odgovorilo da nema robnu marku u svom asortimanu. Medjutim, treba imati na umu da su privrednici u velikoj većini odgovorili na to pitanje imajući u vidu prepoznatljivost proizvoda na domaćem tržištu, ali ne i u inostranstvu.
Sledećom fazom istraživanja bilo je obuhvaćeno ispitivanje imidža domaćih robnih marki, odnosno njihova prepoznatljivost na domaćem tržištu. SIEPA je od privrednika tražila da iznesu stav u kom stepenu je njihova marka poznata na domaćem tržištu. Samo 17 odsto privrednika je izjavilo da nema poznatu robnu
marku na domaćem tržištu, 32 odsto ispitanika je izjavilo da poseduje delimično poznatu robnu marku na domaćem tržištu, dok je 51 odsto navelo da su njihove robne marke prepoznatljive na domaćem tržištu.
Sledeće pitanje se odnosilo na imidž i pozicioniranje domaćih proizvoda na stranim tržištima. SIEPA je tražila od anketiranih preduzeća da odgovore po čemu su njihovi proizvodi prepoznatljivi na stranim tržištima (ili bi bili prepoznatljivi u slučaju izvoza). Na ovo pitanje ponudjen je širok spektar odgovora. Najveći broj domaćih preduzeća tvrdi da ima prirodne (21 odsto), inovativne (18 odsto) i proizvode sa niskom cenom (17 odsto). Standardne proizvode ima 15 odsto od ispitanih kompanija. Preduzeća u 11
odsto slučajeva smatraju da imaju jedinstvene proizvode na stranim tržištima. Čak 11 odsto domaćih privrednika smatra da ima proizvode koji su vodeći na stranim tržištima.
Kao glavne atribute prepoznatljivosti privrednici navode korektnu cenu, blizinu evropskog izvoznog tržišta, dobar odnos cene i kvaliteta, fleksibilnost u proizvodnji, prilagodjavanje potrebama kupaca i izradu po porudžbini kad su u pitanju male serije, kao i dopadljiva ambalaža proizvoda.
Naredno pitanje ispituje odnos cene i kvaliteta domaćih robnih marki. Više od polovine ispitanih smatra da njihove proizvode odlikuju visok kvalitet i niska cena. Privrednici smatraju da se domaći proizvodi uglavnom pozicioniraju na stranim tržištima kao proizvodi sa visokim kvalitetom (79 odsto preduzeća je
odgovorilo da ima visoko kvalitetne proizvode).
Naredno pitanje odnosilo se na strategiju razvoja robnih marki. Ohrabrujuće je da samo četiri odsto ispitanih neće uvoditi promene u poslovni program. Dakle, domaći privrednici su odgovorili da su svesni potrebe za promenom i, u manjoj ili većoj meri, razvijaju ekspanzivne strategije rasta. Jedna četvrtina
ispitanih preduzeća će razviti nove marke u potpunosti, 32 odsto će postojeće marke proširiti za novu upotrebu, dok 39 odsto planira varijacije postojeće marke u boji, veličini i sl. Struktura promocionog miksa domaćih preduzeća na stranim tržištima veoma je diversifikovana. Internet koristi 23 odsto preduzeća, sledi promocija putem izlaganja na sajmu sa učešćem od 22 odsto. Na promociju putem distributera oslanja se 17 odsto preduzeća, dok izlaganje u okviru nacionalnih programa koristi 15 odsto anketiranih. Kao sastavni deo promocionog miksa domaćih kompanija često se koristi i strategija lične prodaje.
Domaća preduzeća u osam odsto slučajeva predstavljaju svoje proizvode putem vlastitog predstavništva u stranoj zemlji. Ovo je najbolji, ali ujedno i najskuplji način promocije, pri čemu preduzeće ima uvid u celokupan marketing program na stranom tržištu.

UTICAJ IMIDŽA SRBIJE NA IZVOZ

SIEPA je postavila privrednicima pitanje u kojoj meri bi odluke Vlade usmerene na poboljšanje imidža Srbije uticale na povećanje izvoza. Poboljšanje imidža zemlje u većoj ili manjoj meri utiče na
povećanje izvoza, stav je 91 odsto preduzeća. 61 odsto ispitanika smatra da su uticaj imidža i povećanje izvoza u viskoj korelaciji, 30 odsto smatra da je ona manje izražena, dok devet odsto privrednika navodi da imidž zemlje nema uticaja na povećanje izvoza domaćih proizvoda.
Na osnovu analize dobijenih odgovora može se zaključiti da su, sa stanovišta naših privrednika, imidž zemlje i povećanje prodaje na svetskom tržištu medjusobno čvrsto povezani. Takodje, privrednici izražavaju veći optimizam prema povećanju stranih direktnih investicija, nego prema povećanju izvoza, kao posledici poboljšanja imidža naše zemlje u inostranstvu.

ZAKLJUČAK ISTRAŽIVANJA

Rezultati istraživanja govore da privrednici imaju visoko mišljenje o proizvodima koje plasiraju na strana tržišta. Ipak, mora se uzeti u obzir da su rezultati istraživanja subjektivni, jer nisu ispitivani i stavovi stranih partnera.
Prema mišljenju privrednika, glavne komparativne prednosti na kojima treba zasnivati strategiju razvoja izvoza su visok kvalitet, niža cena i visok nivo posleprodajnih usluga. Nedostatak finansijskih sredstava za promociju i slabija tehnologija predstavljaju, prema mišljenju većine privrednika, najveće nedostatke domaćeg izvoza.
Misija SIEPA-e je, upravo, pružanje pomoći izvoznicima prilikom promocije i plasmana proizvoda na strana tržišta. Isto tako, budući da je kvalitet prepoznat kao jedan od glavnih faktora za uspeh proizvoda na svetskom tržištu, SIEPA sprovodi program formiranja radnih grupa za upoznavanje i uvodjenje medjunarodnih standarda kvaliteta u domaćim preduzećima. Kad su u pitanju aspekti imidža, očekivanja privrednika od poboljšanja reputacije naše zemlje su velika. Ipak, jasno je da preduzeća nisu prepoznala
jedan od osnovnih problema - nemogućnost kontinuirane proizvodnje i isporuke svojih proizvoda stranim partnerima, pri čemu će im usluge SIEPA-e i dalje biti na raspolaganju.

M. Stajić