SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER
          
           EXPORTER 3

FAKTORING

Faktor sigurne naplate

Uz pomoć faktoringa preduzeće može osigurati naplatu svojih budućih potraživanja. Sledeće godine očekuje nas ekspanzija ovog finansijskog instrumenta u Srbiji.

Faktoring, najjednostavnije, može biti definisan kao finansijski instrument kojim faktor (institucija koja se bavi faktoringom) finansira preduzeća na osnovu budućih (nedospelih) potraživanja proisteklih iz prodaje roba ili usluga na domaćem ili inostranom tržištu. Primera radi, u trenutku kad je roba isporučena ili usluga
izvršena preduzeće dobija 80 odsto vrednosti svoje fakture, dok se ostatak, umanjen za proviziju, dobija u momentu naplate od kupca. Faktor preuzima na sebe obavezu naplate od kupca, a prodavcu obezbedjuje zaštitu od nenaplate u iznosu od 100 odsto.
Imajući u vidu da se najveći deo moderne trgovine odvija na taj način što su prodavci, u cilju povećanja svog učešća na tržištu, primorani da nude kupcima povoljne uslove plaćanja, kao što su prodaja na otvoreni račun, odloženo plaćanje (30-180 dana) i slično, jasno je da je time faktoring dobio šansu za ekspanziju. Prema podacima Factor Chain International-a (jedne od dveju najvećih asocijacija faktoring kompanija), u 2004. godini ukupan promet u svetskoj trgovini, koji se odvija putem faktoringa, iznosio
je 900 milijardi evra. Sve navedeno ukazuje na činjenicu da je faktoring sve manje mogućnost za uvećanje profita, a sve više potreba, kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju.

ELEMENTI I RIZICI FAKTORINGA

Iz navedene definicije faktoringa proizilaze njegovi elementi - finansiranje prodavaca, vodjenje evidencije o potraživanjima koja su predmet faktoringa, naplata potraživanja i preuzimanje rizika naplate potraživanja usled nelikvidnosti dužnika. Te aktivnosti faktor preuzima na osnovu ugovora o faktoringu koji zaključuje sa prodavcem. Ključni element ugovora je prenos potraživanja sa prodavca na faktoring kompaniju. Ugovor o faktoringu je osnov i za obaveštenje (notifikacija) kupcu da je, umesto prodavca, novi vlasnik potraživanja faktor. U praksi postoji i tzv. "silent" faktoring, kod koga kupac ne dobija obaveštenje o izvršenom prenosu potraživanja. Iz razloga pravne sigurnosti većina faktora izbegava
ovaj sistem.
Važno je napomenuti da je rizik koji preuzima faktoring kompanija vezan za kupca. Pokriće od rizika nenaplate od kupca, koje faktor obezbedjuje od osiguravajućih društava ili od drugih faktora, omogućava mu da finansira prodavca bez obzira na prodavčevu finansijsku situaciju i bez uzimanja sredstava obezbedjenja (hipoteka, zaloga, bankarska garancija) od njega. Rizik koji postoji na strani prodavca sastoji se u neodgovarajućoj isporuci ugovorene robe, na osnovu koje kupac može da odbije plaćanje u
celosti ili delimično. U ovom slučaju dolazi do izražaja još jedna osobina faktoringa koja ga bitno odvaja od tipične finansijske institucije. Faktor posebnu pažnju posvećuje vrsti robe i načinu njene isporuke.
U tom cilju, bitni su priroda robe, ugovor sa kupcem, istorija poslovanja sa kupcima, način proizvodnje i ostalo. Faktor mora da predvidi mogućnost reklamacije i njen raspon i da na taj način odredi visinu avansa i vrstu faktoringa.

VRSTE FAKTORINGA

Uobičajene su podele faktoringa na domaći i medjunarodni. Medjunarodni faktoring se deli na uvozni i izvozni. Jedna od najstarijih podela je na faktoring sa regresom i faktoring bez regresa. Faktoring sa regresom, tj. sa pravom faktora da, u slučaju nenaplate, obeštećenje traži od prodavca, često se naziva i
kvazifaktoring i u primeni se javlja sve manje. U praksi se najčešće primenjuje kad je mogućnost reklamacije povećana ili vremenski neodredjena i faktor ne može da predvidi njenu visinu i momenat
isticanja od strane kupca. U novije vreme prisutna je i podela faktoringa na direktni i dvofaktorski. Dvofaktorski sistem koji se primenjuje u medjunarodnom faktoringu tekovina je prethodno pomenute asocijacije Factors Chain International. Po tom sistemu, postoje uvozni i izvozni faktor. Izvozni faktor
finansira prodavca iz svoje zemlje, a uvozni faktor obezbedjuje pokriće za rizik nenaplate i naplate od kupca.

UGOVOR O FAKTORINGU I TROŠKOVI FAKTORINGA

Ugovorom o faktoringu preciziraju se odnosi izmedju faktora i prodavca. Ugovorom se precizira potraživanje koje će biti predmet faktoringa. Faktor najčešće odredjuje kupce za koje će prihvatiti
prenos potraživanja. Pri tome se odredjuje i kreditni limit za te kupce, tj. iznos do koga je faktor obezbedio pokriće preko osiguranja ili drugog faktora. Postoji i tzv. "bulk" faktoring, po kome faktor prihvata sve fakture i sve kupce koje prodavac ima. Razumljivo je da se ova vrsta faktoringa primenjuje selektivno - samo za odredjene prodavce.
Ugovorom se definišu i dokumenti kojim prodavac dokazuje da je izvršio isporuku. To su: faktura, otpremnica, carinski sertifikat (kod izvoznog faktoringa), protokol o primopredaji robe i sl. Faktor,
takodje, obračunava dve vrste troškova. Trošak usluge kreće se od 0,5 odsto do 1,5 odsto od vrednosti fakture, a trošak finansiranja je na nivou bankarskih kamatnih stopa za kratkoročne kredite.

PREDNOSTI FAKTORINGA

Prednosti faktoringa u odnosu na tradicionalne oblike plaćanja u medjunarodnoj trgovini mogu se uočiti kroz uporedni pregled mogućnosti koje imaju prodavac i kupac u pogledu ugovaranja načina plaćanja.
Avansno plaćanje je najpovoljniji i najbezbedniji oblik trgovine za prodavca. Medjutim, sa stanovišta kupca to je najnepovoljniji način plaćanja, zbog rizika da prodavac posle uplate avansa ne ispuni
svoju obavezu isporuke. Avansno plaćanje za kupca znači i dodatno opterećenje njegovog cash flow-a. Ovaj oblik trgovine se primenjuje samo izuzetno, u slučajevima kada je predmetnu robu nemoguće nabaviti iz drugih izvora.
Dokumentarni akreditiv, otvoren u korist prodavca i potvrdjen od njegove banke, prodavcu garantuje maksimalno obezbedjenje naplate i, samim tim, predstavlja povoljan način plaćanja. Medjutim,
u praksi kupac često postavlja stroge uslove u akreditivu da bi obezbedio garanciju kvaliteta i kvantiteta i tačnost isporuke. Svaka nepreciznost u dokumentaciji dovodi do odlaganja u isplati i ponovne prezentacije dokumenata. To izaziva i dodatne troškove, jer banke za svaku dodatnu aktivnost naplaćuju posebne provizije. Kada je o kupcima reč, otvaranje akreditiva, osim troškova i komplikovane procedure, iziskuje i dodatni napor u cilju obezbedjenja pokrića kod njegove banke. Pokriće obično predstavlja depozit u vrednosti akreditiva ili kreditnu liniju koja, takodje, podrazumeva dodatne troškove (kamate i provizije). U slučaju dokumentarne inkaso-menice, prodavac započinje proces tako što vuče menicu na kupca i daje je svojoj banci na naplatu. Prodavčeva banka koristi usluge banke u zemlji kupca i traži naplatu. Menica
može da bude "čista" (bez otpremnih dokumenata) ili uz otpremna dokumenta, što je poznato kao "dokumentarni inkaso". Dokumentarni inkaso može da bude "Cash against documents"
(C/D) ili "documents against acceptance" (D/A) kada banka predaje kupcu otpremna dokumenta na osnovu njegovog prihvatanja menice. Nedostatak ovog načina plaćanja leži u tome što "menica vredi koliko i dužnik", tj. nema garancije da će kupac biti u mogućnosti da plati, što prodavca dovodi u situaciju da pažljivo proveri finansijsko stanje kupca.
Kada prodavac i kupac ugovore odloženo plaćanje bez formalnih garancija, radi se o plaćanju na otvoreno. Prodavac mora biti uveren da će kupac po dospeću biti u mogućnosti da finansijski podnese period odloženog plaćanja. Želja prodavca da ponudi ovaj način plaćanja svojim kupcima, a istovremeno obezbedi sebe od rizika neplaćanja dovela je do ekspanzije medjunarodnog faktoringa.

FAKTORING U SRBIJI

Uprkos nesumnjivoj potrebi za faktoringom u domaćoj privredi, on do sada nije bio razmatran kao alternativa postojećim finansijskim mehanizmima. Razlog leži u nepoznavanju prirode ovog instrumenta,
kao i u prevazidjenoj zakonskoj regulativi koja nije stvorila ambijent za njegovu primenu. Medjutim, najnovije izmene i najave izmena nekih zakona, kao što je Zakon o deviznom poslovanju te
donošenje posebnog Zakona o faktoringu, ukazuju na to da će faktoring dobiti odgovarajuće mesto. Trenutno, pored nekoliko stranih faktoring kompanija, faktoring primenjuje i Fond za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova (SMECA). Uslovi faktoringa koje SMECA nudi svojim klijentima podrazumevaju avans do 80 odsto vrednosti fakture za isporučenu robu i pokriće rizika neplaćanja od strane kupca. Zbog nedostatka u postojećem pravnom okviru, do donošenja prethodno navedenih propisa
SMECA isplate izvoznicima vrši u dinarskoj protivvrednosti u roku od najviše dva dana nakon dana isporuke. Naknada koju plaća izvoznik iznosi od 0,7-0,75 odsto na mesečnom nivou, a obračunava se od dana isplate avansa do dana naplate od inokupca. Za period od godinu dana SMECA je uključila oko 30
preduzeća i usmerila približno šest miliona evra za te namene.

V. Rosić
Konsultant, SMECA