SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER
    
           EXPORTER 2

DR SLOBODAN MILOSAVLJEVIĆ, PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

Srbija ima izvozne adute

Komora treba da postane istinski servis privrede i partner Vlade u svim poslovima vezanim za ekonomiju. Izvozni lobi treba kreirati u saradnji sa Savetom za strane investitore, uspešnim izvoznim preduzećima i prijateljima ove zemlje koji su spremni da pomognu. Šansu za povećanje izvoza treba tražiti u četiri segmenta srpske privrede, pre svega u sektoru usluga.

Dolaskom gospodina Slobodana Milosavljevića na čelo Privredne komore Srbije započete su korenite promene u funkcionisanju Komore i komorskog sistema Srbije, kao jedinstvenog servisa domaće
privrede. U ostvarenje brojnih ciljeva, medju kojima su prioriteti donošenje strategije izvoza i ostvarenje privrednog rasta za period od pet do deset godina, krenulo se energično. U prilog tome ide i činjenica da je medijska zastupljenost Komore u pisanim i štampanim medijima za prvih pet meseci ove godine u odnosu na isti period prethodne godine povećana za čak 72%.
U ekskluzivnom intevjuu za Exporter gospodin Milosavljević govori o novinama u radu Privredne komore, trenutnoj sitaciji u domaćem izvozu, potrebi za donošenjem nove izvozne strategije i sektorima privrede koji imaju najveće šanse za rast i uspeh na stranim tržištima.

Exporter: Koje su najvažnije promene u radu Privredne komore Srbije od kada se Vi nalazite na njenom čelu?
Primarna promena je u pravcu želje da Komora i komorski sistem Srbije treba da postanu istinski servis privrede i partner Vlade u svim poslovima koji se tiču ekonomije, ali i u onom delu koji dotiče zakonsku
infrastrukturu koja je neophodna za normalno poslovanje. Ono što je Komori nedostajalo je proaktivnost, izlaženje u susret dogadjajima. Komora postaje ono što je bila i moja vizija - mesto susreta, mesto dešavanja, a nadam se i iskreno verujem da je to od velike koristi privredi Srbije, budući da sve ovo radimo isključivo da bismo pomogli i olakšali poslovanje našim preduzećima. Promenili smo i vizuelni identitet Komore, sa željom da se i na taj način vidi da je reč o jednoj instituciji koja se modernizuje. U pripremi je nov i moderan sajt koji će biti informaciono povezan sa relevantnim svetskim berzama i, generalno, informacijama koje će preko Privredne komore Srbije biti dostupne svim korisnicima u zemlji i
inostranstvu. Radimo i na servisima koji će, nadam se, startovati od jula ili najkasnije od septembra meseca. Jedan od servisa je i call-info centar koji treba da pruži pomoć privrednicima i preduzetnicima iz
oblasti ekonomije i finansija. U planu je i restrukturiranje Privredne komore Srbije u skladu sa revizijom Akcionog plana za pridruženje Evropskoj uniji. U ovom dokumentu je predloženo da se Privredna
komora Srbije reformiše u skladu sa austrijskim modelom komorskog organizovanja, čija je glavna karakteristika jak komorski sistem, obavezno članstvo i decentralizacija komorskog delovanja na teritoriji
koju ona pokriva. Ono što bih posebno istakao i mislim da je to tema koja treba da prevlada u Srbiji u narednom periodu, jeste formiranje Sektora za evropske integracije. Ovaj sektor je najnoviji, najmladj
i a nadam se da će uskoro postati i najjači sektor Privredne komore Srbije budući da, iako smo krenuli od nule, sada već imamo oko petnaest zaposlenih. Očekujem da će se Komora uključiti u aktivnosti Vlade vezane za pregovaranje o asocijaciji i stabilizaciji, a kasnije i u sve aktivnosti koje nam predstoje na putu ka Evropskoj uniji. Dolazimo u situaciju u kojoj će primarno i isključivo od nas zavisiti kada ćemo ispuniti sve uslove prvo za kandidaturu, a potom i za članstvo u Evropskoj uniji. To su najvažnije promene koje se
dešavaju u radu Privredne komore Srbije.

Exporter: Nedavno ste najavili donošenje nove izvozne strategije. Koji su njeni ključni elementi?
U planu i programu rada Privredne komore Srbije za ovu godinu, koji je usvojila Skupština Komore, predvidjene su aktivnosti usmerene ka povećanju izvoza, usvajanje izvozne strategije i strategije
smanjenja deficita. To su uglavnom poslovi na kojima u poslednjih nekoliko meseci intenzivno radimo, budući da trenutno našim preduzeć ima i preduzetnicima možemo mnogo više da pomognemo van
granica zemlje nego u samoj zemlji. Ovde u Srbiji oni se već nekako snalaze, jer jezik nije barijera.
Smatram da Komora van granica naše zemlje treba da bude prisutna u mnogim segmentima od najsloženijih, kao što je istraživanje tržišta do onih najjednostavnijih, poput usluga rezervacija
hotela prilikom putovanja naših privrednika u inostranstvo, dočeka na aerodromu, usluga prevodjenja, obezbedjivanja prostora za sastanke, angažovanja marketinških agencija, povezivanja sa partnerima ili
pružanja pomoći prilikom učestvovanja na sajmovima i privrednim izložbama u inostranstvu. U tom kontekstu potrebna je preorijentacija delovanja Komore sa primarno internog na eksterni fokus gde važnu
ulogu ima donošenje i usvajanje izvozne strategije Srbije. Jedan broj članova Upravnog odbora Privredne komore Srbije pre dva meseca imao je sastanak sa potpredsednikom Vlade Srbije Miroljubom Labusom i ministrima Mladjanom Dinkićem, ministrom finansija, Bojanom Dimitrijevićem, ministrom trgovine, turizma i usluga, Milanom Parivodićem, ministrom za ekonomske veze sa inostranstvom i Predragom Bubalom, ministrom privrede. Izmedju ostalog postignut je dogovor da bude formiran jedan multi-disciplinaran
tim eksperata i praktičara za rad na projektu kreiranja izvozne strategije, odnosno analize rezultata spoljnotrgovinskog poslovanja privrede Srbije i predlaganja mera ekonomske politike u cilju
poboljšanja izvoznih performansi naše zemlje. Rad na projektu je već započet, a Komora je preuzela ulogu koordinatora. U projekat su uključeni eksperti sa Ekonomskog fakulteta i Instituta, ali ono što je posebno značajno i što će dati potreban kvalitet projektu je da u radu tima učestvuje i desetak direktora ili vlasnika velikih kompanija u Srbiji koji su ujedno i veliki izvoznici. Oni, kroz svoje konkretne primere, pokušavaju da sugerišu odredjene mere pospešivanja izvoza i olakšavanja spoljnotrgovinskog poslovanja. Mogu da navedem nekoliko tema kojima se taj tim bavi. Tu je pre svega politika subvencionisanja proizvodnje namenjene izvozu, zatim mere za finansiranje i podsticanje izvozno orijentisane proizvodnje koje se odnose na cenu kapitala i načine za dobijanje kredita za obrtna sredstva i investicionih kredita.
Poseban segment rada je carinska politika u smislu zaštite i liberalizacije. Vrlo bitan segment je i smanjivanje administriranja u izvozno-uvoznim poslovima i sinhronizacija procedura i pravilnika o
radu više službi: finansijske policije, Ministarstva unutrašnjih poslova, sanitarnih, veterinarskih i zdravstvenih inspekcija kako bi bio olakšan uvoz i izvoz robe i kako bi, na neki način, procedure i pravila
bili uskladjeni sa standardima koji važe u drugim zemljama. Očekujem da bi najverovatnije u septembru trebalo da završimo taj posao i donesemo jedinstveni dokument koji će Vladi poslužiti kao osnov za promenu odredjenih segmenata postojeće pravne regulative u oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja. Naravno, ističem da je potrebno paralelno obavljanje aktivnosti u koje će biti uključena i SIEPA, a vezane su za promovisanje našeg izvoza, promenu i popravljanje imidža Srbije, kao poslovnog i investicionog partnera.

Exporter: Šta izvozna preduzeća mogu da očekuju od nove strategije?
Ja ću samo taksativno nabrojati: jasnije i preciznije izvozne stimulacije, bolje i jeftinije finansiranje proizvodnje koja je namenjena izvozu, kao i smanjivanje administracije na granici i carini. Vrlo bitan
segment je korišćenje mehanizama vancarinske zaštite koji destimulišu uvoz i istovremeno stimulišu proizvodnju i izvoz. Mislim da Srbija ima izvozne adute koji sa pravom očekuju jednu vrstu servisa
i pomoći da svoje ideje i projekte realizuju.

Exporter: Koje su ostale aktivnosti Privredne komore Srbije na podsticanju izvoza?
Ja bih to pitanje povezao sa prethodnim odgovorom, vezanim sa širenje mreže predstavništava Privredne komore Srbije u inostranstvu, zato što je to zajednička aktivnost koja pre svega ima za cilj povećanje izvoza i popravljanje imidža naših preduzeća na inostranim tržištima.
Veliki minus naše zemlje je što već 15 godina nema ekonomsku diplomatiju. Retke su naše ambasade i konzulati u kojima postoje ekonomski savetnici. To je razlog zašto je Privredna komora Srbije odlučila da investira u predstavništva u inostranstvu. Napravili smo načelan dogovor sa Ministarstvom inostranih poslova da se u prostorijama koje koriste naše ambasade i konzulati, gde ima mesta, odvoji jedna do dve kancelarije za predstavništvo Privredne komore Srbije. I mi smo u prethodnih nekoliko meseci otvorili
predstavništva u Frankfurtu i Beču, kao i četiri nova predstavništva u Rusiji. Pored postojećeg u Moskvi, to su predstavništva u dubini ruske teritorije, gde procenjujemo da je moguće biti konkurentniji i gde je sa gubernatorima, sa ljudima koji odlučuju moguće lakše napraviti posao, za razliku od jednog od najkonkurentnijih tržišta Evrope - moskovskog. To su predstavništva u Oregzburgu, St. Petersburgu, Novosibirskom i Krasnodarskoj oblasti i mi očekujemo da upravo ti delovi Rusije budu nova tržišta za naša preduzeća. Predstavništvo Privredne komore Srbije u Temišvaru biće otvoreno 24. juna, a do kraja godine naš plan je da otvorimo i predstavništva u Budimpešti i Ljubljani. Po završetku ovih aktivnosti, Privredna
komora Srbije bi imala 12 ili 13 predstavništava u inostranstvu. To bi trebalo da bude okosnica nove srpske ekonomske diplomatije. Ljudi koje budemo angažovali u ovim predstavništvima biće uglavnom
iz naše dijaspore koja živi i radi u tim zemljama i finansijski je situirana, barem u tom smislu da ima stan, da supružnik radi, da se deca školuju. Mi praktično angažujemo ljude ostvarene u svojim profesijama
kojima dajemo samo platu i pokrivamo troškove mail-a, faksa, telefona... Na taj način, mi otvaramo tri predstavništva za cenu jednog. To je strategija za koju smo se odlučili i za koju verujem da će dati
rezultate, budući da je važno da na više mesta imamo ljude koji će pratiti situaciju na konkretnom tržištu.
Najzad, poseban segment promocije izvoza, koji često realizujemo u saradnji sa SIEPA-om je organizovanje odlaska naših preduzeća na sajmove, privredne izložbe, prezentacije ili dovodjenje stranih
kompanija, kako bi se našim privrednicima pružila prilika da ovde razgovaraju i uspostave kontakte sa potencijalnim partnerima. Sve više privrednika ceni taj deo komorskog angažovanja više nego
neke druge aktivnosti, jer im je najbitnije da ih neko odvede kod partnera ili da im dovede potencijalnog partnera.

Exporter: Na koji način predstavništva Privredne komore Srbije u inostranstvu mogu pomoći domaćim preduzećima da povećaju izvoz na konkretnim tržištima?
Upravo na način koji sam objasnio i kroz jedan poseban segment servisa koji nudimo, a to je prikupljanje informacija i izrada analiza sa respektabilnih tržišta. Zadatak odredjenog predstavništva je da prati
nacionalne statistike tih zemalja, aktivnosti ekonomskih resora u vladi, sajmove i izložbe i da na bazi svega toga dostavlja informacije i puni internet prezentaciju Privredne komore Srbije. Mi živimo u vremenu 4i: input, ideja, informacija i inovacija. Mi se trudimo da budemo, pre svega, jedna informaciona komora koja
obezbedjuje veliki broj informacija, a dajemo za pravo svakom preduzeću i preduzetniku da proceni koliko mu je neka informacija potrebna.

Exporter: U stručnoj javnosti često se vodi rasprava o stepenu zaštite domaće privrede. Kakvo je Vaše mišljenje o politici liberalizacije u narednom periodu?
Generalno, mislim da je nama liberalizacija posle godina sankcija bila neophodna. Postoje sasvim legalni mehanizmi necarinskih mera zaštite domaće privrede i to je nešto što mi kao država nismo u potpunosti i adekvatno koristili. Jasna su ograničenja koliko te parcijalne mere mogu da traju, u koje segmente mogu da zadiru i na koje proizvode mogu da se odnose i mislim da tu Vlada treba da bude veoma fleksibilna.
Potrebno je insistirati na poreklu proizvoda i napraviti mehanizme na granici, gde će poreklo proizvoda biti pažljivo praćeno i analizirano. Nema nikakvog razloga da ne uvedemo kontingente za tekstilne proizvode i ne odredimo cenu od nekoliko dolara po kilogramu. Uvoz je dozvoljen, a domaća privreda se štiti na taj način što za odredjene grupe tekstilnih proizvoda postoji kontigent cena od 3,5 dolara po kilogramu. U tom pogledu možemo da budemo mnogo kreativniji kao Vlada i kao država, ali jednostavno postoji manjak
stručnosti, kako u bivšoj tako i u sadašnjoj Vladi, vezane za standarde STO. Svakako, smatram da ta vrsta zaštite domaće privrede treba da postoji.

Exporter: Koji su najvažniji ciljevi i aktivnosti srpskog izvoznog lobija? Kada možemo da očekujemo njegovo formiranje?
Ovo je veoma interesantno pitanje. Iskreno, izvozni lobi ne postoji danas u Srbiji. Ne postoji ni politički lobi, jer u Srbiji postoji uverenje da smo mi u pravu i da će svi u svetu to shvatiti. Danas se za to lobira i plaća i to je potpuno legitiman način borbe i za političke i ekonomske interese. Mislim da članovi srpskog izvoznog lobija treba da budu preduzeća koja su uspešni primeri investiranja u Srbiji, jer mnogo lakše i bolje jedan Nemac razume iskustvo Henkel-a ili Amerikanac US Steel-a, Philip Morris-a ili Ball Packaging-a. Izvozni lobi treba kreirati u saradnji sa Savetom za strane investitore, uspešnim izvoznim preduzećima i naravno sa prijateljima ove zemlje koji su spremni da pomognu. Jedan od načina na koji možemo kreirati izvozni lobi je putem angažovanja ljudi koji su prijatelji Srbije i mogu da urade taj posao za potrebe srpskih kompanija.
Komora ne može sama da formira izvozni lobi, to mora da bude uskladjena akcija Vlade, Komore, privrede, SIEPA-e i mnogih drugih institucija u Srbiji. U svakom slučaju, mi smo spremni da radimo na
tome i učestvujemo u finansiranju.

Exporter: Na koje usluge Privredne komore mogu računati izvozna preduzeća koja žele da podignu nivo svoje konkurentnosti?
Izvozna preduzeća mogu računati, pre svega, na informacije sa tržišta koja su njima interesantna i gde Komora ima mehanizme i predstavništva da te informacije obezbedi. Angažovani smo i na zaštiti interesa preduzeća, bilo da je to necarinska zaštita ili izvozne subvencije i stimulacije, dobijanje odredjene kreditne podrške za projekat namenjen izvozu ili ubrzanje procedura za dobijanje gradjevinskih dozvola. Sve su to delovi posla u kojima Komora može dapomogne. Medjutim, treba da bude jasno da Komora nema operativnu, izvršnu ulogu da samostalno donese odluku i reši problem. Zbog toga, treba uvek imati na umu da je Komora prvenstveno interesna organizacija preduzeća i preduzetnika.

Exporter: Koja izvozna tržišta predstavljaju najveću šansu domaće privrede u narednom periodu?
Redjajući po prioritetu, najvažnija su tržišta regiona, uz akcenat na Zonu slobodne trgovine, zatim tržište Rusije, tržišta zemalja severne Afrike i Arapskih zemalja. Na tržištima severne Afrike i Arapskih zemalja postoji još uvek velika mogućnost za investicione radove. Primera radi, Libija ima oko 2000 km mediteranske obale skoro bez ijednog hotela. Na istoj obali malo dalje su Tunis, Maroko, Egipat,
pa čak i Alžir napravili turističke kapacitete. Otvaranje Libije treba iskoristiti i pokušati na tom tržištu, ali i tržištima Maroka, Libije, Tunisa, Egipta, Alžira. Članovi srpskog izvoznog lobija treba da budu preduzeća koja su uspešni tržišta i povećanje izvoza, posebno u segmentu izvoza usluga.

Exporter: Poznato je da u našem izvozu preovladjuju proizvodi niskog stepena obrade. Na kojim proizvodima sa većom dodatom vrednošću bi trebalo da se zasniva naš izvoz?
Šansu za povećanje izvoza treba tražiti u četiri segmenta srpske privrede, pre svega u sektoru usluga. Namerno prvo ističem sektor usluga, zato što Srbija godišnje ostvari od turizma devizni priliv u iznosu od oko 200 miliona dolara, dok Budimpešta ima priliv od 3,6 milijardi, Beč 4,8 milijardi, a Prag oko 4 milijarde
dolara. Prema tome, i da deset puta povećamo devizni priliv, to je 2 milijarde, i opet bismo bili manji kao država od Budimpešte, Praga, Beča. Napominjem da nijedna od ovih država i gradova nema more, nalaze se geostrateški na istom ili približnom mestu kao i Srbija i mislim da sektor usluga (saobraćaj, telekomunikacije, Dunav, turizam) predstavlja nešto što Srbiji može da donese značajno ublažavanje deficita spoljno-trgovinske razmene. Drugi veliki segment je poljoprivredno-prehrambeni sektor. Ono
što mi imamo jesu, pre svega, proizvodni potencijali i kvalitet proizvoda, ali nemamo preradjivačku industriju, nemamo brendove. U ovom sektoru poslednjih godina prisutan je značajan razvoj soptvenih brendova i marki proizvoda, kao što su to uradili Fresh&Co, Si&Si, Metalac, Tigar ili Polimark.
Ulaganje je moguće i kroz bržu privatizaciju preradjivačkog sektora lake prehrambene industrije, gde bi dolazili Italijani, Nemci, Austrijanci. Oni bi koristili domaću sirovinu, fabriku i radnu snagu i to bi opet bio srpski izvoz. Takav primer imamo recimo u Philip Morris-u, gde uskoro počinje proizvodnja Marlboro-a, a zatvara se proizvodnja u Rovinju koji je pre pet godina bio lider u regionu. Ovakvih primera treba da bude
mnogo više, ali potrebno je što pre kreirati nacionalni brend Srbije.
Komora nema snage da to samostalno odradi, jer to veoma mnogo košta. Izbor brenda je uradjen, ali troškovi zaštite brenda u svim zemljama su visoki, jer ništa ne znači kreirati brend koji sutra, kad on postane prepoznatljiv, svi mogu iskopirati i prisvojiti.
Veliki potencijal, koji je mrtav već godinama, ima sektor gradjevinskih usluga, inženjeringa i projektovanja. To je segment koji može da bude interesantan za Rusiju, ali ne za Moskvu, već za druge delove Rusije, kao i za zemlje Magreba. Tu imamo šta da ponudimo i na tome treba raditi. Napomenuo bih još jedan segment privrede - tekstilnu industriju koja ima perspektivu razvoja u Srbiji, ali ne u takmičenju sa Kinezima u proizvodnji jeftinih tekstilnih proizvoda, već, pre svega, u visokim segmentima modnih tržišta, gde nije najbitnija cena, već obučenost i kvalifikovanost radne snage.

M. Zatezalo