SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER

           EXPORTER 1

| Srpski proizvodi na stranom tržištu

Davno su prošla vremena kada je uspeh prozvoda zavisio isključivo od njegovog kvaliteta. Danas,
kada su na svetskim tržištima uspostavljeni jasni standardi koje svaki proizvod mora da zadovolji,
kvalitet je nešto što se podrazumeva i u tom pogledu proizvodi su gotovo izjednačeni.

Iako sa izvesnim zaostatkom u odnosu na većinu okolnih država, očigledno je da je u proteklom periodu i u našoj sredini aktuelizovano pitanje strateškog rada na plasmanu domaćih proizvoda na svetska tržišta. Do nedavno strana reč koja je izazivala podozrivost i nerazumevanje, pojam "brend" polako ulazi
u svakodnevni govor. Šta je u stvari brend, kako se on gradi i zbog čega je neophodno praviti brendove, kao i koji srpski proizvodi imaju šansu na stranim tržištima, pitanja su koja se sve češće pojavljuju u stručnoj, ali i široj javnosti.
Davno su prošla vremena kada je uspeh prozvoda zavisio isključivo od njegovog kvaliteta. Danas, kada su na svetskim tržištima uspostavljeni jasni standardi koje svaki proizvod mora da zadovolji, kvalitet je
nešto što se podrazumeva i u tom pogledu proizvodi su gotovo izjednačeni. Upravo zato, ono što danas prodaje jedan proizvod jeste, pre svega, njegov imidž, vrednosti i osećanja koja izaziva - dakle, upravo njegov brend. U stručnoj literaturi o brendingu, prvi od postulata glasi: "Proizvodjači prave proizvod,
potrošači kupuju brend". Iako su nas neke države preduhitrile i u svet, kao sopstvene brendove, plasirale proizvode koje smo navikli da smatramo "svojim", mogućnosti za stvaranje srpskih brendova koji bi bili
konkurentni na stranim tržištima su i dalje mnogobrojne. Žaliti za propuštenim vremenom i na primer
"otudjenom" ajvaru (koji je Slovenija zaštitila kao svoj brend) ne vodi ničemu, osim daljnjem
odlaganju aktivnog rada na gradjenju srpskih brendova. Umesto toga, počnimo da koristimo prilike koje nam još stoje na raspolaganju. Jer, jedna druga izreka kaže: "Bolje kasno, nego nikada."

KORAK PO KORAK DO BRENDA

Gradjenje brenda je dugotrajan proces, koji zahteva saradnju tima stručnjaka i izvesna ulaganja. Medjutim, to su ulaganja koja se i te kako isplate; izgradnjom brenda, povećava se tržišna vrednost proizvoda i kompanije u celini.
Svaki proizvod može da postane brend ukoliko je njegova komunikacija sa potrošačem jasna, sistematska, konzistentna i kreativna. Da bi to bilo moguće, prvi korak je stvaranje jasno definisane brend strategije, koja će biti osnova svih potonjih komunikacionih aktivnosti. Brend strategija, za čiju izradu su zaduženi
profesionalni timovi u okviru agencija specijalizovanih za brending i advertajzing, nastaje na osnovu detaljnih analiza proizvoda, tržišta, konkurencije, potreba, želja i navika potrošača. Iz nje će proizaći ono što se naziva "suštinom" jednog proizvoda - njegova tačka razlikovanja u odnosu na sve ostale proizvode u njegovoj kategoriji.

IZBOR IMENA

Krenimo od početka - od odredjivanja imena pod kojim će proizvod biti plasiran na tržište. Ime može biti lično (Mercedes), fabrikovano (Kodak, Xerox), pridev (Duboka), metafora (Nike, Oracle, Sprint) ili skraćenica (BMW). U svakom slučaju, ime treba da ispunjava odredjene uslove. Pre svega, treba da bude
jedinstveno. Potrebno je izbegavati imena koja liče na neko drugo, poznatije ime, kako se ne bi stvarala zabuna. Naravno, postoji mogućnost da se neki proizvodjač svesno opredeli za "strategiju sledbenika", ali ona može da eventualno bude uspešna samo na lokalnim tržištima. Pored toga, ime treba da bude jednostavno za izgovor i lako za pamćenje (da ,,lako udje u uši''). Pri izboru imena treba voditi računa i o odnosu lokalnoglobalno. Ako je, na primer, reč o proizvodima koji su karakteristični za domaće podneblje,
dobro je zadržati lokalni naziv (Ljutenica, Proja i slično), dok u ostalim kategorijama proizvodi mogu uspešno nositi strano ime (Jagger, Legend...). Izbor imena je veoma važan korak, jer ono mora da komunicira što više karakteristika jednog proizvoda. O važnosti imena svedoči i razvijenost brojnih tehnika testiranja imena, koje nam omogućavaju da pre donošenja konačne odluke o njegovom izboru proverimo
kakva je njegova percepcija i kakve asocijacije izaziva.

VIZUELNI IDENTITET BRENDA

Prosečna prodavnica danas na svojim policama ima izloženo više hiljada proizvoda, a megamarketi i više desetina hiljada. Da bi se jedan proizvod istakao u takvom mnoštvu, potrebno je da ima prepoznatljiv dizajn. Ono što u vizuelnom smislu predstavlja jedan proizvod jesu njegov logotip i dizajn ambalaže
i pratećeg materijala.

LOGOTIP

Logotip se sastoji od vizuelnog simbola (logo) i tipografije (slova) i kao i ime proizvoda, mora biti jedinstven, prepoznatljiv i povrh svega pogodan za aplikaciju na sva sredstva komunikacija.
Kao osnovni element komunikacije, logotip se nalazi odštampan na ambalaži, na poslovnim papirima, oglasima, bilbordima, brošurama i stvara se da traje dugo vremena-dokle god postoji i brend.
Postoji mnogo robnih marki koje su nastale još u 19. veku i dalje, uz povremena osveženja i modifikacije, koriste svoje prvobitne vizuelne simbole: Mitsubishi -1870, Nestlé - 1875, Coca Cola - 1887, Michelin - 1898, Shell - 1900. Po pravilu, iza naizgled najjednostavnijih rešenja, poput Mercedesove tri
linije i kruga, stoji posebno dugotrajan proces dizajniranja i testiranja. Obično, ona su i najuspešnija. Tipografija i vizuelni simbol komuniciraju važne činjenice o jednom proizvodu koristeći se grafičkim jezikom - bojom i formom. Ove informacije potrošač prima na nesvesnom nivou i zato svaki element i svaki detalj logotipa mora biti dobro promišljen.

AMBALAŽA

Savremeni potrošač nema mnogo vremena da se zadržava ispred police sa proizvodima i zbog toga ambalaža treba pre svega da bude uočljiva. Ona treba da se razlikuje od ambalaža koje koristi konkurencija, da bude vizuelno dopadljiva potrošačima kojima se obraća, jasno čitljiva i neopterećena suvišnim informacijama, praktična za rukovanje, nošenje, a možda i pogodna za neku drugu, kasniju upotrebu u domaćinstvu.
Svaki element dizajna spoljne ambalaže - fotografija/crtež, boja, materijal, dimenzije, tekst, kao i unutrašnja ambalaža (papirnate kese, pvc kese, vakumirane kesice...) prenose neku informaciju o proizvodu i utiču na to da li će se on percipirati kao kvalitetan, zdrav, ukusan, ekskluzivan, ozbiljan/zabavan, svetski, mladalački ... te tako direktno utiče na stav koji će potrošač izgraditi o njemu.
Na primeru prehrambenih proizvoda možda najlakše možemo da uočimo značaj svakog detalja na ambalaži - nekada i samo nevešto odabrana boja ima moć da odbije potrošača ili umanji utisak o gustativnim kvalitetima proizvoda.

KNJIGA STANDARDA

Kruna strateškog rada na razvoju vizuelnog identiteta brenda je izrada knjige standarda, koja pruža detaljna i sveobuhvatna uputstva za primenu elemenata vizuelnog identiteta nekog proizvoda. Osim detaljnog opisa logotipa, ona sadrži i uputstva za obeležavanje dokumenata za poslovnu korespodenciju
(memorandumi, otpremnice, dostavnice, fakture...), poslovne kartice, pisma, fascikle, zatim uputstva za dizajn internet stranica, brošura, kao i promotivnog materijala na mestu prodaje, majica, torbi, šolja itd. Knjiga standarda definiše pravila kojima se obezbedjuje trajna konzistentnost komunikacije sa potrošačima i poslovnim partnerima i postiže brzo i lako prepoznavanje odredjenog proizvoda. Mnogo reči u ovom tekstu posvećeno je vizuelnom imidžu proizvoda. To nije slučajno, jer upravo predstava koju ljudi imaju o nekom proizvodu jeste ono što ga prodaje. Živimo u vremenu u kome smo svakodnevno izloženi
obilju informacija, slika i reklama. U tom obilju senzacija, jedino oni proizvodi koji imaju upečatljiv imidž, koji uspeju da nas emotivno pokrenu i pobude u nama pozitivne asocijacije i lepa osećanja, imaju potencijal da zadobiju i naše poverenje.
Bez obzira na raspoloživi budžet za promociju, dobrim brend planiranjem i izborom pravih kanala komunikacije, svaki proizvod može da izgradi povoljan brend imidž i tako obezbedi sebi uspešan nastup na tržištu, na zadovoljstvo ne samo kompanije, već i potrošača. Jer, ne treba zaboraviti da je preporuka zadovoljnog potrošača i dalje najbolja reklama.