SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije

Na ovim stranicama možete pronaći sve neophodne informacije vezane za izvoz nameštaja i ostalih proizvoda.

Informacije su preuzete sa internet stranica Agencije SIEPA: www.siepa.sr.gov.yu


O Agenciji SIEPA

Časopis INVESTICIJE

Priručnik za izvoznike

Aktuelne vesti Agencije SIEPA

Časopis za izvoznike EXPORTER

           EXPORTER 1

| Nova opcija finansiranja za novu tehnologiju - Lizing

Od pre dve godine našim preduzećima dostupna je nova opcija za finansiranje investicija u osnovna sredstva - finansijski lizing. Lizing je namenjen, prvenstveno, malim i srednjim preduzećima, za koja je karakterističan manjak sopstvenog kapitala i otežan pristup kreditima.



Kao jedan od osnovnih problema naših preduzeća, pogotovo onih koja se svrstavaju u kategoriju malih i srednjih, pojavljuje se nedostatak raspoloživih izvora za nabavku nove opreme i postrojenja, a time i
hvatanje priključka sa savremenom tehnologijom, što predstavlja neophodan preduslov podizanja konkurentnosti na lokalnom i naročito, na globalnom tržištu. Ako preduzeće, što je veoma čest slučaj, nema dovoljno sopstvenih sredstava za ovu vrstu investicije koja obično dostiže i nekoliko desetina
hiljada evra, onda mu preostaje dokapitalizacija koja, medjutim, podrazumeva i prepuštanje dela vlasništva i prava na donošenje poslovnih odluka ili uzimanje, još uvek skupih, kredita, pod uslovom
da za to postoji odgovarajuća garancija. Od pre dve godine, medjutim, i našim preduzećima dostupna je nova opcija za finansiranje investicija u osnovna sredstva - finansijski lizing. Radi se o mehanizmu koji uključuje tri ugovorne strane: davaoca lizinga, isporučioca opreme i primaoca lizinga. Davalac lizinga, odnosno preduzeće koje je registrovano za bavljenje ovom delatnošću, najpre sa isporučiocem zaključuje ugovor o kupovini opreme koju je prethodno izabrao primalac lizinga i time postaje pravni vlasnik predmeta ugovora. Nakon toga, davalac i primalac lizinga sklapaju novi ugovor kojim primalac stiče pravo na korišćenje opreme, uz obavezu da davaocu uredno plaća mesečnu naknadu.

Za vreme trajanja ugovora, oprema ostaje u svojini lizing preduzeća, a korisnik ima mogućnost da, po isplati poslednje ugovorene rate, postane i njen vlasnik, ukoliko ne želi da je vrati dobavljaču. U praksi,
ovakvi ugovori najčešće sadrže odredbu, po kojoj davalac lizinga prenosi pravo vlasništva na primaoca pošto ovaj isplati punu nabavnu vrednost opreme. S obzirom na to da preduzeće koje nabavlja opremu ima obavezu da plaća redovne mesečne rate, lizing podseća na klasičan bankarski kredit, ali, za primaoca lizinga ova vrsta transakcije nudi brojne prednosti u odnosu na zaduživanje kod poslovne banke:
· predmet lizinga istovremeno služi i kao garancija za davaoca, a ukoliko je dodatno obezbedjenje i potrebno, kao što je praksa kod nas, ono je znatno manje nego kod tradicionalnog zajma;
· preko davaoca lizinga mogu se obezbediti i dodatne usluge, poput povoljnijeg održavanja kupljene opreme;
· lizing je, po pravilu, moguće ugovoriti mnogo brže i jednostavnije nego bankarski kredit;
· relativno niski transakcioni troškovi za lizing preduzeća utiču i na snižavanje cena njihovih usluga u poredjenju sa komercijalnim bankama.

Imajući u vidu sve navedene pogodnosti finansijskog lizinga, razumljivo je što je ovaj instrument fnansiranja poslovanja u svetu veoma razvijen. U mnogim zemljama, putem lizinga se realizuje više od četvrtine svih nabavki osnovnih sredstava, a samo u zemljama u razvoju godišnje se na ovaj način finansira nabavka nove opreme i vozila u vrednosti od preko 40 milijardi dolara. Prema podacima iz Sjedinjenih Američkih Država, gde je lizing i nastao pedesetih godina prošlog veka, oko 80% svih kompanija koristi upravo lizing kao jedan od glavnih izvora prilikom nabavke nove tehnologije.
Iako je on namenjen, prvenstveno, malim i srednjim preduzećima, za koja je karakterističan manjak sopstvenog kapitala i otežan pristup kreditima, lizing je danas prisutan i u oblastima kao što su
avionski saobraćaj (lizing putničkih aviona) ili petrohemijska industrija (lizing naftnih izvora).

Osim klasičnog finansijskog lizinga, u svetu postoji i operativni lizing, kod koga ugovor traje kraće u odnosu na procenjeni ekonomski vek amortizacije opreme, a primalac lizinga nema mogućnost da
postane vlasnik opreme po njegovom isteku. Ako se, pak, lizing kompanija i korisnik opreme nalaze u različitim zemljama, onda je reč o takozvanom cross-border lizingu koji je naročito rasprostranjen medju
azijskim zemljama koje, pomoću ovog mehanizma, pod povoljnim uslovima kupuju zapadnu tehnologiju.
Temelj razvoja finansijskog lizinga u Srbiji postavljen je donošenjem Zakona o finansijskom lizingu u maju 2003. godine. Ovim dokumentom, koji je inače ocenjen kao jedan od najmodernijih u regionu, dopušten je finansijski lizing pokretnih nepotrošnih stvari, bilo da se radi o opremi, postrojenjima ili putničkim i komercijalnim vozilima. Primalac lizinga po Zakonu može biti bilo koje pravno i fizičko lice, kao i preduzetnik, dok period trajanja ugovora o lizingu ne može biti kraći od 2 godine.
Pored urednog plaćanja ugovorene naknade, primalac lizinga je takodje obavezan da osigura predmet lizinga, da ga koristi u skladu sa ugovorom i uz pažnju dobrog privrednika i vrši održavanje i popravke. Mada Zakon dozvoljava davaocu lizinga da proda opremu koja je predmet ugovora trećem licu, za primaoca lizinga nema nikakvih promena, što znači da on nastavlja da otplaćuje opremu novom vlasniku. U slučaju da primalac lizinga zakasni sa plaćanjem jedne rate, lizing preduzeće može raskinuti ugovor, uz povraćaj opreme i naknadu štete, ali se postupak raskida ugovora može i drugačije definisati izmedju samih ugovornih strana. U prvih godinu dana od donošenja Zakona, kod nas je registrovano više od deset lizing preduzeća, a ukupna vrednost svih ugovora, koji moraju biti zavedeni u Registru finansijskog lizinga, dostigla je 150 miliona evra. Od juna prošle godine devet vodećih preduzeća okupljeno je u Asocijaciji lizing kompanija Srbije, čija je misija promovisanje ovog finansijskog instrumenta na našem tržištu, kao i pružanje svih potrebnih informacija o lizing ponudi na jednom mestu.
Davaoci lizinga, medju kojima preovladjuju filijale stranih i domaćih banaka, nude uglavnom novu, a u nekim slučajevima i polovnu opremu, kao i vozila na period od 2 do najviše 5 godina. Minimalno učešće
za putnička vozila iznosi od 5-10%, za komercijalna - od 15-20%, a za opremu - izmedju 20 i 25%. Uslovi pod kojima zainteresovana preduzeć a mogu koristiti finansijski lizing zavise, u najvećoj meri od ocene njihove kreditne sposobnosti.

D.P.