ČLANCI
Stručni i sponzorisani članci :: nameštaj :: uredjenje i opremanje enterijera

O pejzažnoj umetnosti

Pejzazna arhitektura ili, kako se popularno naziva hortikultura, umetnost je zasnovana na primeni zivih biljaka, plodnog tla i dela nezive prirode - kamena i vode. Umetnost uredivanja okoline nastaje u zoru ljudske civilizacije kada je covek po prvi puta posadio biljku za svoju prehranu uz svoju nastambu.

Ovo je razdoblje kad  covek  prestaje s nomadskim nacinom zivota u kojem je lutao u potrazi za hranom. Gradnjom nastamba i naselja  ljudi zapocinju obradivati tlo, uzgajaju domace zivotinje i razlicite biljke koje im sluze za prehranu ili izradu odevnih predmeta. S pocetkom primene primitivne tehnike u covekovom se zivotu pojavljuje i kategorija slobodnog vremena. Sada je covek u stanju da sedne i posmatra stvari oko sebe, primecujuci lepotu nekih biljaka koje pocinje saditi u druge delove vrta i tako nastaju dve vrste vrtova: koristan i  ukrasni.

Tokom istorijskih razdoblja vrtovi su bili izraz lepote i spokoja ocrtavajuci umetnicki okvir u kojem su narodi ziveli. Veliki ili mali, vrtovi su odraz istorijske stvarnosti vremena. Razvoj parkovne umetnosti klasifikovan je u nekoliko razdoblja: Robovlasnicko  (4000. pr. K do pada Zapadnog rimskog carstva 476.) - to su vrtovi antickoga sveta. Razdoblje feudalizma (476. do Velike francuske revolucije 1789.) se deli na dva razdoblja: Srednji vek ( V st. - XIII st.) i Renesansa (XIV st. - XVIII st.). Razdoblje kapitalizma (1789. - 1917.) u kojem su nastali pejzazni parkovi u Engleskoj, Evropi i Rusiji. Moderno razdoblje traje do danas. Jedan od glavnih ciljeva oblikovanja parkova danas je razbijanje monotonije savremene arhitekture u velikim gradskim naseljima, unosenje delica prirode u stanove i kuce, da sluzi kao podsetnik coveku da se nalazi u prostoru koji je ukrao prirodi, da zadovolji iskonsku covekovu potrebu za ostvarenjem kontakta sa stablom i grmom, da gleda kako trava nice i raste, da posmatra kako maleni cvet otvara svoje mirisne latice.

Da bi se sagradio park ili planirano uredila okucnica potrebno je poznavanje klimatskih uslova na predmetnoj lokaciji, koje su osobine tla, kakva je konfiguracija terena, potrebno je poznavanje biljaka i njihovih ukrasnih i bioloskih karakteristika za svaku biljku posebno, jer svaka od njih ima svoje potrebe za tlom, svetlom, vlagom i sl. Moramo znati i kako ce se taj prostor koristiti: ako se radi o gradskom parku potrebno je provesti odredivanje zona i tematskih delova parka.

Oblikovanje vrta je resavanje razlicitih logistickih poteskoca ali bez obzira koliko je ta faza posla vazna ona nikada nece ponuditi ?ono nesto?sto dobar vrt cini dobrim, onaj ?tajni sastojak? koji deluje na nas. To je stil vrta na koji utice deo okoline u kojoj se vrt nalazi. I ta veza izmedu vrta i njegovog okruzenja u fizickom i duhovnom smislu mora prozimati svaki korak u njegovom stvaranju. Pre pocetka  projektovanja bitno je odrediti buduci stil tog prostora u ravnoj vezi s njegovom namenom. Parkovni prostor je mesto na kojem ce se boraviti i provoditi jedan deo slobodnog vremena. Stoga je od presudne vaznosti taj boravak iskoristiti za rekreaciju i odmor.

Odredivanje stila buduceg vrta je odgovorna radnja s dugorocnim posledicama. Ako odaberemo pogresan izgled s pogresnim rasporedom pojedinih sadrzaja, sigurno cemo odabrati i neodgovarajuce bilje. Ovakvi se promasaji osvete nakon nekoliko godina kada ustanovimo da se ne mozemo kretati po svom vrtu onako kako smo zamisljali, kada nas pojedini delovi prostora iritiraju a da i ne znamo zbog cega se to dogada. U ruralnim krajevima moramo odabrati izgradnju vrta u tradicionalnom stilu, koji u sebi sadrzava nacionalne i regionalne stilske osobine koje se radaju iz okoline i deo su lokalnog okruzenja. Ti su vrtovi uslovljeni geoloskim osobinama podrucja  jer su razliciti slojevi tla posledica geoloskih zbivanja i erozije.
Ovi su cinioci bitni za kasnija svojstva tla kao sto je sposobnost prirodne odvodnje (propusnost) i zadrzavanja vlage u tlu, svojstvo hranjivosti tla koje zavisi od sastava bioloskog supstrata, a u ravnoj je vezi s hranjivoscu tla, i zavisi o hemijskom sastavu tla. Osobine krajolika uslovljene su i konfiguracijom terena  tako da stil uredenja okoline  zavisi u velikoj meri od toga. Istorijsko razdoblje je uslovilo tradicionalni pristup, ali danas je mnogo toga iz nekada tradicionalnog stila zivota promenjeno. Stoga je bitno znati koje su nove smernice u proceni nacela o uklapanju vrta u njegovo okruzenje sto je povezano s novim stepenom ekoloske svesti. Ne manje vazno je i umece vrtnog arhitekte da ukoliko ne moze promeniti neki nepovoljni detalj u perspektivi parka (ili vrta), element koji smeta svojom pojavom, koji se namece u sliku okoline (kao sto to moze biti industrijski dimnjak ili neka gradevina koja se nije uklopila u okolinu na najsretniji nacin) da ga sakrije, da ga eliminise vizuelno iz vizure.

Kada govorimo o temeljnim stilovima u vrtnom uredenju moramo se upoznati u nekoliko reci sa svakim od njih:
-    Formalni vrt - prostor takvog vrta je oblikovan prema klasicnim nacelima geometrije. Tu su bitne proporcije - medusobni odnosi pojedinih elemenata vrta, a kompozicija je najcesce simetricna. Ovakav prostor odise redom i smirenoscu. Nastao u renesansnoj Italiji koriscen je u svim velikim evropskim dvorovima.

-    Pejzazni stil - engleska vrtna umetnost 18. veka za svoj uzor koristi  prirodu, jer se  prosirilo shvatanje da je sva priroda vrt. Vrtovi za odmor i opustanje otvoreni su prema prirodi a livade su dovedene do kuce u obliku velikih otvorenih travnjaka koji postaju okosnica oko koje se formira novi krajolik suma, vodenih povrsina i kipova, a sve osmisljeno igrom svetlosti i senki. Na pocetku razvoja tog stila korisceno je domace bilje uzeto iz okoline, ali pocetkom 19. veka dolazi do unosa egzoticnih vrsta bilja koje se uvozi.

- Ladanjski stil je pozvan da krajem 19. veka sacuva od zaborava tradicionalne vrednosti i tehnike, a tipican je po tome da uvodi cvetne granice sa prirodnim skladom boja i lisnih oblika. Primecuje se sklad i podjednaka zastupljenost izmedu korisnog i ukrasnog vrta. Dolaskom 20. veka ljudi vise ne raspolazu bogatstvom sto rezultira jednostavnoscu utemeljenu na masovnoj proizvodnji bez koriscenja tradicionalnih vestina.

- Savremeni vrt je nastao u Americi pocetkom 20. veka. Okosnicu tih vrtova cine javni prostori namenjeni stalnoj upotrebi i pruzanju estetskog uzitka. Najveci razvitak savremenog nacina planiranja zapocinje posle II svetskog rata u Engleskoj, a temelji se na funkciji i prakticnosti sa ciljem omogucavanja aktivnosti i odmora a da se pritom izbegne simetricno planiranje i monumentalno gradevinarstvo. Ovim se nacelima parkovna umetnost rukovodi u osmisljavanju vrtova.

Nova svest o prostoru utice na brz razvoj teorija dizajna, jer se umetnickim oblicima nastoji obuhvatiti i duh mesta. Nakon otudivanja od prirode na pocetku industrijskog doba, danas sve nas vise zaokuplja trazenje mesta u prirodnom svetu. Pre je bila uobicajena praksa slepog oponasanja engleskih  vrtova sirom sveta sve dok svest o raznolikosti prirodnih osobina nije prevladala. Danas se u krajolike nastoje zasaditi  za teren i podneblje najprikladnije vrste bilja koje naglasavaju, a ne skrivaju  nacin zivota.
Vrtlarstvo je jedna od najomiljenijih zanimacija, ali i to valja na najbolji nacin uklopiti u umetnost oblikovanja vrta. Stoga je potrebno steci neophodno znanje koje je prilicno kompleksno, a cine ga saznanja o klimi, vegetaciji, nacelima oblikovanja (kompozicija, proporcije, raspored objekata  i sl.) i sposobnost  da se predvidi kako ce novouredeni prostor izgledati za desetak godina kada se zasadeno bilje naraste. Potrebno je znati sagledati prostor u celini, a potom ga prilagoditi potrebama korisnika.

Klima je jedan od najvaznijih cinilaca u osmisljavanju vrta jer biljke najbolje izgledaju kada su u skladu s klimatskim uslovima na podrucju na kojem se nalaze i kao najbolje prilagodene svom stanistu s njime se stilski slazu. Da bi planirali uspesan sklad bilja moramo uzeti u obzir da svaki vrt ima svoju mikroklimu, koja zavisi od mnogih faktora. Polozaj, izlozenost, vetrovi, nadmorska visina i topografija cinioci su koje treba uzeti u obzir. U gradovima, temperature su vise nego u okolnim podrucjima, a  kolicina padavina je smanjena zbog izgradenosti. Vegetacija zavisi od nadmorske visine i vrste tla, i klimatske zone.

Oblikovanje prostora je sjedeci korak koji moze stvoriti rajski vrt ili upropastiti prostor. Pri oblikovanju  treba i nesto znanja iz  likovne umetnosti - uskladivanje oblika i njihove visine u kompoziciji prostora, komponovanje boja biljnih vrsta u skladu s njegovim vremenom cvetanja, oblikovanje razlicitih perspektiva s obzirom na tacku posmatranja pojedinih delova vrta, osiguravanje logicne komunikacije u svim delovima prostora  i sl.  
Iz toga proizlazi zakljucak da je dizajniranje prostora u kojem zivimo vrlo ozbiljan i odgovoran posao. Lose, nestrucno oblikovani prostor moze nas deprimirati i unazaditi nas zivot, dok nas dobro dizajnirano okruzenje moze nadahnuti i uciniti nas sretnijima. Treba da postoji jasna slika o tome kakav vrt zelimo i s kakvim ce se materijalima to postici. Najbitnija je primena zivog biljnog materijala koji dodaje i trecu dimenziju u izgledu vrta. Sadnja je ta koja daje volumen a on odreduje pozitivne i negativne oblike i otvorene prostore. Bitno je ne preterati i ne zagusiti i pretrpati prostor. Otvorene povrsine imaju bitnu funkciju  pri kretanju vazdusnih masa, sto je vazno da se osigura prozracivanje prostora. Vazni su i arhitektonski elementi, koji ulaze u prostor.
Uz zgradu kuce vazne su staze i elementi od kojih su sagradene, tu su stubovi u vrtu, zidici - potporni ili ukrasni, pergole, senice, razni oblici potpornjaca za penjacice, zeleni tuneli, jezerca, fontane, klupe, razni ukrasni elementi, hranilice za ptice, pa cak i postanski sanducic moze biti dekorativni element.

Ovde smo opisali jedan mali deo elemenata koji se moraju poznavati kako bi uspesno uredili svoju  okolinu i ucinili ga produzetkom naseg stambenog prostora.

_______________________

Povratak na stranicu Članci

Imate članak?
Želite da ga postavite?
Pošaljite nam članak na info@serbianfurniture.org sa naslovom "Članak za postavljanje na Portal".