ČLANCI O UREĐENJU ENTERIJERA
Najnovije ideje i trendovi u uređenju i opremanju enterijera


Stolica

Svaka zaista originalna ideja, svaka inovacija u dizajnu, svaka upotreba novog materijala, svaka tehnicka invencija u izradi nameštaja, izgleda da pronalazi svoj izraz u jednom naizgled neupadljivom predmetu – stolici. Džordž Nelson (George Nelson), 1953.

Iako se funkcija stolice vremenom nije promenila, njen dizajn se razvijao paralelno sa razvojem društva reflektujuci pritom razvoj tehnologije, arhitekture i industrijskog dizajna. Najpoznatiji arhitekti XX veka želeli su da svoj opus upotpune i dizajnom pojedinacnih delova nameštaja, a posebno stolice. Stolica, možda više nego drugi delovi enterijera, oznacava jasno socijalno, estetsko i simbolicko shvatanje korisnika. Ona ukazuje na stav, ideju, i pre svega na ugao posmatranja, ali nije uvek bilo tako. Do XVII veka isticale su se samo katedre dostojnika Crkve ili aristokratije. U domacinstvu obicnog coveka stolica nije imala neku vecu ulogu niti se insistiralo na njenoj udobnosti. Ljudi su i tako provodili malo vremena u svom domu, a rad je bio vezivan za polje. Srednji vek je obeležen stalnim pokretom. Pokucstvo se sastojalo uglavnom od kreveta (po konceptu i materijalu pre slicnom jaslama nego onome što danas podrazumevamo kada kažemo krevet) i obicne škrinje. Vec tada su se koristile stolice na sklapanje, kao i sve drugo što se brzo i lako moglo poneti u žurbi. U Renesansi je više pažnje posvecivano uredenju doma a samim tim i dizajnu nameštaja. Sveopštim ugledanjem na antiku razvijen je i tip stolice na sklapanje – faldisterium, koja je još nosila naziv Savonarola stolica. Ova stolica je bazirana na rimskom modelu sa ukrštenim nogarima i bila je posebno popularna u Firenci i Veneciji tokom XVI veka. Pravljena je od orahovog drveta, rezbarena i pozlacivana, sa obaveznim naslonom i sedištem presvucenim plišem ili kožom. Uz to, koristili su se i jastucici.

Skoro do XIX veka, jedini materijal u izradi stolica bilo je drvo. Prirodne odlike drveta diktirale su osnovni oblik stolice. Stolica je bila reprezentativni primerak nameštaja. Više pažnje se poklanjalo dizajnu nego zadovoljenju potreba onoga kome je ta stolica bila namenjena. Upravo tada, u XIX veku, napravljeni su prvi koraci u promeni izgleda stolice – od zanatskog do dizajnerskog, ili pre, industrijskog proizvoda.

XX vek je oznacio prekretnicu. Sa jedne strane stalna konkurencija na tržištu, a sa druge želja da se zadovolje potrebe modernog coveka, bilo u kancelariji bilo u neformalnim situacijama, dovela je do razvoja industrijskog dizajna. Nove tehnologije su omogucile masovnu proizvodnju stolica kao i pojednostavljivanje njihove forme i strukture. Svakako da posebno mesto medu industrijski proizvedenim stolicama od XIX veka predstavljaju one iz fabrike Tonet (Thonet), ali prošli vek je doneo i niz autorskih primeraka kao što su stolica od šperploce Carlsa i Rej Imsa (Charles & Ray Eames), Alvar Altova (Alvar Aalto) stolica broj 41 i Marsel Brojerova (Marcel Breuer) B3 stolica. Ero Sarinen (Eero Saarinen) kombinuje plastiku i aluminijum, Masanori Umeda (Masanori Umeda) koristi prepariranu tkaninu a dizajn stolica u obliku šupljih sfera od fiberglasa i ojacanog poliestera Era Arnia (Eero Arnio) obeležile su šezdesete godine prošlog veka.

Herman Miler (Herman Miller) napravio je revoluciju u dizajnu kancelarijskih stolica. Njegova Aeron (Aeron) stolica iz 1994. godine je najinventivniji model poslovnih stolica. U njenoj izradi su pored dizajnera ucestvovali vodeci ortopedi specijalisti i preko dve stotine ljudi prema cijem položaju tela je napravljena ova, pre svega, udobna stolica.

Ostaje još da se vidi kakve ce biti potrebe savremenog coveka i na koji nacin ce neki buduci dizajneri na njih odgovoriti.

Pronadjite nameštaj na web sajtu Namestaj24.com

_

Povratak na stranicu Članci

Imate članak?
Želite da ga postavite?
Pošaljite nam članak na info@serbianfurniture.org sa naslovom "Članak za postavljanje na Portal".